Političke tenzije i evropske pripreme
Rumunija, koja je članica Evropske Unije od 2007. godine, priprema se da početkom sledeće godine preuzme mandat predsedavanja Savetom Evropske Unije. Reč je o mandatu za koji se Bukurešt nada da će biti uspešan, a da bi se to ispunilo premijerka Viorika Dančila je pozvala na jedinstvo. Premijerka je u sredu, na zajedničkoj sednici oba doma u Parlamentu, predstavila situaciju priprema i glavne teme koje predlaže Rumunija. Reč je o nekoliko velikih ciljeva — obezbeđivanje održivog i pravičnog razvoja za sve države članice, putem povećanja nivoa kohezije, inovacije i digitalizacije; održavanje sigurne Evrope, jačanje globalne uloge Unije i zajedničkih vrednosti.
Corina Cristea, 21.06.2018, 12:33
Rumunija, koja je članica Evropske Unije od 2007. godine, priprema se da početkom sledeće godine preuzme mandat predsedavanja Savetom Evropske Unije. Reč je o mandatu za koji se Bukurešt nada da će biti uspešan, a da bi se to ispunilo premijerka Viorika Dančila je pozvala na jedinstvo. Premijerka je u sredu, na zajedničkoj sednici oba doma u Parlamentu, predstavila situaciju priprema i glavne teme koje predlaže Rumunija. Reč je o nekoliko velikih ciljeva — obezbeđivanje održivog i pravičnog razvoja za sve države članice, putem povećanja nivoa kohezije, inovacije i digitalizacije; održavanje sigurne Evrope, jačanje globalne uloge Unije i zajedničkih vrednosti.
U centru projekata će se nalaziti stanovnici država članica — rekla je Viorika Dančila, koja je takođe govorila o kontekstu u kom će se odvijati mandat Rumunije. Viorika Dančila Ovaj mandat treba da ima u vidu trenutne velike procese koji će oblikovati Evropsku Uniju, kao i razmišljanje o budućnosti Evropske Unije, proces izlaska Velike Britanije iz Evropske Unije, tranzicija ka novom zakonskom ciklusu kao posledica evrospkih izbora i ujedno kraj mandata Evropske Komisije i Evropskog Parlamenta“.
Premijerka je govorila i o neophodnosti obezbeđivanja spoljnih granica Evropske Unije. Implementacija Šengen mehanizma za evaluaciju, razvijenih informatičkih sistema na nivou Evropske Unije i interoperabilinost ovih sistema biće izuzetno važne na našoj agendi. Pokušaćemo da istražimo nove načine u rešavanju ovih problema, te će zato tema rešavanja migranata na koherentan i jedinstven način ostati veoma važna.“
Iako je želja da se mandat uspešno izvrši jednoglasno prihvaćena na nivou rumunskog društva, u državi nezadovoljstva se nastavljaju. Opozicija je podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja prema levičarskoj koaliciji Socijal-Demokratske Partije (PSD) i Alijanse Liberala i Demokrata (ALDE) koja je na vlasti. Inicijatori – parlamentarci Narodne Liberalne Partije (PNL), Unije Spasite Rumuniju (USR) i Partija Narodni Pokret (PMP) — tvrde da je trentuni kabinet, putem preduzetih mera, urušio ekonomiju i uništio pravosudni sistem. Hiljade ljudi je izašlo na ulice u Bukureštu i u drugim velikim gradovima, ali i u Parizu, da bi protestvovali protiv izmena Krivičnih zakonika, koje se smatraju rizičnim i koje bi mogle zaustaviti borbu protiv korupcije. Izmene Krivičnih zakonika su izazvale reakciju i u Briselu, koji je poručio da će ih pažljivo analizirati.