Podrška privrednom sektoru (03.04.2020)
Vlada u Bukureštu usvojila je u četvrtak vladinu uredbu o podršci kompanijama koje se u ovom periodu nalaze u teškoj situaciji. Pomenuti dokument predvidja dve šeme za pomoć malim i srednjim preduzećima u cilju osiguranja radnog kapitala ili kapitala za investicije. Odnosno, vlada stavlja na raspolaganje malim i srednjim preduzećima više od 3 milijarde evra. Istovremeno, usvojene su i metodološke mere za primenu hitne uredbe, koja predvidja suspenziju otplate rata, u kontekstu ekonomske krize izazvane pandemijom COVID-a 19. Ministar za finansije Florin Kacu, ističe da Rumunija ima najbolje uslove medju zemljama koje su donele odluku o odlaganju otplate rata. On je dodao da, prema procenama, efekat ove odluke po bruto društveni proizvod biće od 3 odsto.
Daniela Budu, 03.04.2020, 14:02
Premijer Rumunije Ludovik Orban govorio je, takodje, o posledicama pandemije korona virusa po privredu, koje bi već predstavile 30 odsto, što znači da je izmedju 800.000 i million ljudi proglašeno tehnološkim viškom. Predsednik vlade je istakao da nije pristalica mera štednje niti plafoniranja cena :“Više od 30 odsto privrede je ugroženo i postoji jasan rizik pada ekonomskog rasta, budžetskih prihoda, obima prihoda za socijalno osiguranje, uključujući prihode budžetu za nezaposlene. Mere štednje ne samo da nisu predstavile rešenje u slučaju poslednje krize, već naprotiv, odložile su ekonomski oporavak i čak povećale srazmere krize. Zato je neophodno očuvanje kupovne moći stanovništva i postojanje zahteva koji da budu ispunjeni.
Predsednik Fiskalnog saveta, Danijel Dajanu, se, u kontekstu pandemije COVID-a 19, odnosio na mere koje bi trebalo doneti, a medju kojima su odustajanje od troškova koji mogu biti odloženi, maksimalna apsorpcija fondova Evropske unije, upotreba dugoročnih pozajmica medjunarodnih finansijskih institucija, radi podrške investicijama i privrednim aktivnostima. Danijel Dajanu, ističe u jednom članku da povećanje budžetskog deficita treba da bude striktno povezano sa borbom protiv korona virusa, sa nezaposlenošću i podrškom nekim privrednim aktivnostima. On precizira da Centralna Banka može da pomogne održavanju unutrašnjih finansijskih opticaja i popuštanju monetarnih uslova stopom monetarne politike i upravljanjem likvidnostima, ali ne može injektirati likvidnosti. Dajanu tvrdi da, kada će proći pandemija, potrebna je strategija za povećanje robusnosti privrede, koja da joj obezbedi unutrašnje trajne korene u osnovnim sektorima, u industriji i poljoprivredi, ‘koja da formira robustan javni budžet, sa adekvatnim fiskalnim prihodima, koji treba da osiguraju suštinska javna dobra i omogućuju odgovarajuće finansiranje zdravstva i obrazovanja’.
