Pitanje migranata(20.09.2016)
. One se sastoje od masovne migracije ka Evropi koja je 2015 godine dostigla broj od preko milion izbeglica i migranata koji beže od sukoba. Do nedavno ćinilo se da je Rumunija izuzeta od ovog ekstremnog fenomena. Ona nije bila ni na trasi izbeglica koji su odlazili iz Grčke i nije bila ni zemlja destinacije. Sada se stvari menjaju, jer neke njihove rute su s jedne strane zatvorene, a s druge strane evropske zemlje su se dogovorile da podele to breme i da preuzimaju deo izbeglica koji su stigli na Zapadu. Svakako granična policija zajedno sa Inspektoratom za migracije obaveštavaju o rastu pritiska na granicama Rzumunije, naročito na Dunavu, reci koja je postala prava klopka za neke izbeglice ćije se kretanje ponekad završava tragično. Istovremeno, na Zapadnoj granici svakodnevno se beleže događaji u kojima su uključene grupe ljudi koje stižu iz Srbije. O tome ko su ovi migranti i koja je njihova trasa govori u nastavku Petre Nikola, port parol Teritorijalnog inspektorata granične policije Temišvar:
Valentin Țigău, 20.09.2016, 12:26
. One se sastoje od masovne migracije ka Evropi koja je 2015 godine dostigla broj od preko milion izbeglica i migranata koji beže od sukoba. Do nedavno ćinilo se da je Rumunija izuzeta od ovog ekstremnog fenomena. Ona nije bila ni na trasi izbeglica koji su odlazili iz Grčke i nije bila ni zemlja destinacije. Sada se stvari menjaju, jer neke njihove rute su s jedne strane zatvorene, a s druge strane evropske zemlje su se dogovorile da podele to breme i da preuzimaju deo izbeglica koji su stigli na Zapadu. Svakako granična policija zajedno sa Inspektoratom za migracije obaveštavaju o rastu pritiska na granicama Rzumunije, naročito na Dunavu, reci koja je postala prava klopka za neke izbeglice ćije se kretanje ponekad završava tragično. Istovremeno, na Zapadnoj granici svakodnevno se beleže događaji u kojima su uključene grupe ljudi koje stižu iz Srbije. O tome ko su ovi migranti i koja je njihova trasa govori u nastavku Petre Nikola, port parol Teritorijalnog inspektorata granične policije Temišvar:
,, Uglavnom migranti su afroazijskog porekla, a njihova ruta je Srbija-Rumunija-Mađarska sa krajnjom destinacijom države Zapadne Evrope u potrazi za boljim životnim standardom, a iz njihovih izjava proistiće da je Rumunija samo tranzitna zemlja za ove migrante. “<
><
>
Bilo da dolaze bugarskom, bilo da dolaze sprskom rutom, migranti žele da stignu uglavnom u Mađarskoj preko Rumunije da bi zaobišli mađarske zaštitne ograde, priznaje Katalin Berkaru, koordinator za projekte Međunarodne organizacije za migraciju:
,,Istina je da su počele da rastu ove brojke, što je na kraju normalno jer kada se pojavljuje neka ograda negde, migranti uvek će tražiti drugu rutu. <
><
>
U ovim uslovima statistika migracije iz poslednje godine postaje uznemiravajuća za vlasti u Bukureštu, kao što priznaje i Fabijan Badila, port parol granične policije:
,, Od početka godine do sada, kao posledica akcija za nadzor i kontrolu mojih kolega na granici, otkriveno je 670 stranih lica uključeni u fenomen ilegalne migracije. “<
><
>
Migracija je ovih dana I predmet zasedanja Generalne skupštine OUN. Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk će se obratiti u sredu Skupštini u ime EU I učestvovaće na niz skupova posvećeni krizi izbeglica I migranata. Rumuniju predstavljaju premijer Dačijan Čjološ I šef diplomatije Lazar Komanesku. Šef rumunske diplomatije već je imao u nedelju intervenciju u plenumu u kojoj se odnosio na važnost međunarodne saradnje u upravljanju ove krize, dodajući da veća pažnja mora se posvetiti iskorenjivanju osnovnih uzroka fenomena.