Parlament u Bukureštu osuđuje ograničavanje prava Rumuna u Ukrajini (21.09.20

Bogdan Matei, 21.09.2017, 16:22

Malo je pitanja u vezi sa kojima se Parlament Rumunije izjašnjava jednoglasno. Jedna od takvih situacija bila je u sredu kada su svi poslanici i senatori koji su bili prisutni na zajedničkoj sednici dva doma usvojili deklaraciju kojom odbacuju propise novog Zakona o obrazovanju u susednoj Ukrajini. Kontroverzni normativni akt, koji da bi stupio na snagu treba samo da promulgira predsednik Petro Porošenko, drastično ograničava prava na obrazovanje brojnim manjinskim zajednicama na maternjem jeziku u Ukrajini. U skladu sa ovim zakonom nastava u srednjim školama i na fakultetima organizovaće se isključivio na ukrajinskom jeziku, dok će se nastava na jezicima manjinskih zajednica organizovati u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Rumunski parlamentarci kažu da ,,sa zabrinutošću i maksimalnom pažnjom’’ prate tokove izazvane usvajanjem zakona. Oni su uputili apel za što brže rešavanje situacije, u duhu saradnje uz poštovanje evropskih standarda u materiji zaštite prava nacionalnjih manjina, multilateralnih i bilateralnih relevantnih sporazuma, čiji je Ukrajina potpisnica. Parlament u Bukureštu traži garantovanje adekvatne zaštite lingvističkog, kulturnog i verskog identiteta za skoro pola miliona etničkih Rumuna koji žive u susednoj Ukrajini, koji večinom žive na rumunskim teritorijama aneksiranih, 1940 godine, posle ultimatuma bivšeg Sovjetskog Saveza, a čiji je Ukrajina bila sukcesor 1991. godine. Bivši socijaldemokratski ministar inostranih poslova, senator Titus Korlacean, ocenjuje da načinom na koji je izmenjen Zakon o obrazovanju predstavlja veliki korak unazad koji je Kijev učinio na svom evropskom putu i na putu demokratije. I Attila Korodi,poslanik Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), je osudio Ukrajinu da se udaljila od osnovnih principa demokratije, pravne države i garantvanja ljudskih prava. I Jon Hadrka, senator Alijanse liberala i demokrata (ALDE) upozorio je da etničkim Rumunima u Ukrajini preti opasnost da gube svoj kulturni identitet. Alina Gorgiu, bivši lider Nacionalne liberalne stranke, u opoziciji, tražila je od Vlade u Bukureštu da iznalazi rešenja za saradnju sa Kijevom u rešavanju ovog pitanja i predložila je da Rumunija preuzme odgovornost za isplačivanje ličnih dohodaka profesora i udžbenika za decu sunarodnika u Ukrajini. Prema rečima Konstantina Kodreanua, poslanika Partije Narodnog pokreta, vlasti iz Bukurešta treba da zatraže Ukrajini reciprocitet u poštovanju prava etničkih Rumuna. Takođe iz opozicije , Matej Dobrovie, poslanik Unije Spasite Rumuniju, ocenio je da nakon aneksije Krima, nesporazumi Ukrajine sa susednim državama su argumenti koji pomažu Rusiji da jača svoje vojno prisustvo u regionu Crnog mora.