Optužbe za nasilni dolazak rudara u junu 1990. godine
Posle 27 godina optužbi i špekulacija, prvi predsednik postkomunističke Rumunije Jon Ilijesku, bivši premijer Petre Roman, bivši direktor Rumunske obaveštajne službe (SRI) Virdžil Magureanu, Miron Kozma- bivši sindikalni lider rudara iz doline reke Žiu, kao i još 10 osoba naćiće se pred sudom pod optužbom za zločine protiv čovećnosti za vreme rudarijade od 13. do 15. juna 1990. godine. Posle dolaska rudara u Bukurešt prekinute su masovne demonstracije protiv levorijentisane vlasti. Sudski dosije je tapkao u mesto skoro dve decenije i završen je bez rezultata 2009. godine.
România Internațional, 16.06.2017, 13:13
Istraga je nastavljena početkom 2015. godine nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj se rumunske vlasti obavezuju da identifikuju odgovorne za smrt 4 osobe, ranjavanje više hiljada ljudi i nelegalno hapšenje više od hiljadu osoba u junu 1990. godine, dogadjaji koji su teško okrnili spoljni ugled Rumunije. U vreme nereda u glavnom gradu Rumunije, tadašnji šef države je optužio demonstrante za pokušaj puča ekstremne desnice i pozvao stanovništvo da odbrani demokratske institucije.
Tužilaštvo tvrdi da su državne vlasti izvršile nasilni napad na mirne demonstrante na Univerzitetskom trgu. Vojni tužioci tvrde da su u ovom napadu nelegalno učcestvovale snage Ministarstava unutrašnjih poslova i odbrane, kao i Rumunske obaveštajne službe i 10.000 radnika i rudara iz drugih zona zemlje. Hiljade rudara napale su Univerzitet, sedišta opozicionih stranaka i redakcije nezavisnih novina. Prema optužnici, bivši predsednik Rumunije Jon Ilijesku tereti se da je naredio evakuaciju demonstranata uz pomoć radnika velikih bukureštanskih preduzeća. Intervencija organa reda 13. juna 1990. godine nije imala za cilj rasterivanje demonstranata mirnim sredstvima, već njihovu kapitulaciju.
Prema pomenutom dokumentu, osobe koje su upale u sedište Rumunske obaveštajne službe u vreme junskih dogadjaja 1990. godine poznavale su plan zgrade, što dokazuje da nisu bili demonstranti, kako su vlasti tvrdile. U istom dokumentu se navodi da su dve zrtve 13. juna uveče u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova poginule usled prostrelnih rana u glavu, ali nisu identifikovani autori. Vojni tužioci tvrde, takodje, da su nelegalno zadržani i uhapšeni demonstranti tretirani kao zarobljenici u Drugom svetskom ratu. Optužene osobe pojaviće se pred Visokim kasacionim sudom.
