Odluke o evropskom novcu
Evropski novac čeka da bude iskorišćen, nakon što je Vlada iz Bukurešta odobrila hitnu uredbu kojom će se omogućiti pristup zajmu vrednom oko 15 milijardi evra koji je odobrila Evropska komisija u okviru Mehanizma za oporavak i otpornost. Više od 29 milijardi evra, od čega su preko 14 milijardi evra grantovi a oko 15 milijardi evra krediti, biće dostupno Rumuniji kroz Nacionalni Plan za oporavak i otpornost.
Leyla Cheamil, 23.12.2021, 12:32
Tokom nedavne posete Briselu, premijer Nikolaje Čuka je sa evropskim zvaničnicima razgovarao o tome kako će ovaj plan, podržan evropskim fondovima, postati stvarnost. Nikolaje Čuka najavio je u Briselu da će vlada uskoro stvoriti strukturu koja će nadgledati, koordinirati i proveravati način na koji će ovaj evropski instrument raditi.
Prema Ministarstvu Finansija, pozajmica od Evropske Komisije ima tri velike destinacije. Reč je o finansiranju reformi predviđenih Nacionalnim planom oporavka, pokrivanju deficita državnog budžeta i refinansiranje javnog duga države. Iznosi će biti uplaćeni u 10 rata, do 31. decembra 2026. godine, prateći ispunjavanje ciljeva koje je Rumunija preuzela i odvijanje investicija povezanih sa pozajmicom. Svaki transfer, uključujući predfinansiranje, biće odobren pod povoljnim uslovima, na nivou troškova Evropske komisije. Ovaj kredit će se otplaćivati u narednih 30 godina, u jednakim ratama, uz grejs period od 10 godina. Želim da Rumuni znaju šta se dešava sa kreditima koje uzimamo; smatram da imaju bar ovo pravo i zbog činjenice što će oni podržati njihovo vraćanje. Učiniću sve što je u mojoj moći da svaki pozajmljeni evro doprinese razvoju zemlje i poboljšanju života ljudi“, istakao je ministar finansija Adrijan Kaču.
S druge strane, Evropska Komisija je predložila tri nova poreza u bloku Zajednice. Ovi porezi bi, u narednih nekoliko decenija, omogućilo nadoknadu sredstava Evropske Unije za finansiranje bespovratnih grantova NextGenerationEU, paketa Unije za ekonomski oporavak za podršku državama članicama pogođenim pandemijom koronavirusa. Prvi porez se zasniva na prihodima od trgovanja dozvolama za emisije. Druga mera je zasnovana na resursima generisanim mehanizmom Evropske Unije predloženim za prilagođavanje emisija ugljen-dioksida na granicama. Komisija predlaže da se 75% prihoda ostvarenih ovim mehanizmom prilagođavanja emisija ugljen-dioksida na granicama dodeli budžetu Evropske Unije. Treći porez je zasnovan na udelu preostale dobiti multinacionalnih kompanija koje će biti preraspodeljene državama članicama Evropske Unije u skladu sa nedavnom dogovorom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj po pitanju preraspodele prava oporezivanja. U periodu 2026-2030 procenjuje se da će novi izvori prihoda generisati za budžet Evropske Unije ukupno do 17 milijardi evra godišnje.
