Od Breksita do obaveznih kvota ( 03.10.2016)
Razvod Londona od Brisela, koji je postao neminovan posle odluke Britanaca da napuste Uvropsku uniju, stupio je sada u drugu proceduralnu fazu. Britanska premijerka Tereza Mej potvrdila je informaciju da želi da pokrene postupak za povlačenje iz Unije u roku od šest meseci, odnosno do narednog proleća. Velika Britanija treba da gleda van Evropske unije ka ostatku sveta–izjavila je britanska premijerka uz napomenu da će Ujedinjeno Kraljevstvo uložiti napore za otvaranje novog poglavlja u odnosima sa Briselom kao potpuno suverena i nezavisna država. Skoro istovremeno evropski zvaničnici poverili su Mišelu Barnijeu bivšem francuskom ministru i evropskom komesaru poznatom po svom antibritanskom stavu ulogu šefa pregovarača za odnose sa bivšom članicom Unije. Zasada uprkos izraženoj želji Evropske unije da ozvaniči raskid, Barnije mora da čeka. Jer je potrebno da Britanci ozvaniče takozvanu klauzulu o povlačenju u skladu sa članom 50. Lisabonskog sporazuma iz 2009. godine o izlasku iz Unije. Posle zvaničnog saopštenja raskida Savetu unije, sastavljen od predstavnika zemalja članica, počinje dvogodišnji pregovarački period. Novo partnerstvo Brisela i Londona moglo bi se inspirisati, kažu komentatori, iz norveškog ili švajcarskog modela, države koje se nalaze u simbiozi sa Unijom iako nisu članice.
Mirča Mihaj, 03.10.2016, 11:04
Razvod Londona od Brisela, koji je postao neminovan posle odluke Britanaca da napuste Uvropsku uniju, stupio je sada u drugu proceduralnu fazu. Britanska premijerka Tereza Mej potvrdila je informaciju da želi da pokrene postupak za povlačenje iz Unije u roku od šest meseci, odnosno do narednog proleća. Velika Britanija treba da gleda van Evropske unije ka ostatku sveta–izjavila je britanska premijerka uz napomenu da će Ujedinjeno Kraljevstvo uložiti napore za otvaranje novog poglavlja u odnosima sa Briselom kao potpuno suverena i nezavisna država. Skoro istovremeno evropski zvaničnici poverili su Mišelu Barnijeu bivšem francuskom ministru i evropskom komesaru poznatom po svom antibritanskom stavu ulogu šefa pregovarača za odnose sa bivšom članicom Unije. Zasada uprkos izraženoj želji Evropske unije da ozvaniči raskid, Barnije mora da čeka. Jer je potrebno da Britanci ozvaniče takozvanu klauzulu o povlačenju u skladu sa članom 50. Lisabonskog sporazuma iz 2009. godine o izlasku iz Unije. Posle zvaničnog saopštenja raskida Savetu unije, sastavljen od predstavnika zemalja članica, počinje dvogodišnji pregovarački period. Novo partnerstvo Brisela i Londona moglo bi se inspirisati, kažu komentatori, iz norveškog ili švajcarskog modela, države koje se nalaze u simbiozi sa Unijom iako nisu članice.
U medjuvremenu kao potvrda ocena komentatora da se Unija suočava sa najvećom krizom u svojoj istoriji, na drugom kraju evropskog prostora Madjari su masovno glasali na jučerašnjem referendumu protiv evropskih obaveznih kvota. Dobra vest za Brisel je ta da je izlaznost bila ispod 50%, što nije bilo dovoljno i za priznavnje rezultata. Loša vest je da se 98% opredelilo protiv primanja izbeglica na bazi obaveznih kvota. Premijer Viktor Orban, čiju izjavu prenosi izveštac Radia Rumunija iz Budimpešte trijumfalno je izjavio da su 9 od ukupno 10 glasaca glasala za pravo Madjarske da donosi odluke. Iako pojedini analitičari kažu da bojkot referenduma od strane najvećeg broja glasača predstavlja sankciju za sve autoritarnijeg premijera, Madjari, kaže Orban, treba da se ponosne jer su imali mogućnost da izraze stav prema migrantskom pitanju. On je izjavio da će sledećih dana dostaviti Parlamentu nacrt izmene Ustava, u skladu sa izraženom zeljom Madjara i upozorio da zvaničniki Brisela treba da vode računa o rezultatima madjarskog referenduma.