Prima pagină » Actualitate » Obaveštenja » „Dana slušalaca“ Radija Rumunija Internacional za 2022.

„Dana slušalaca“ Radija Rumunija Internacional za 2022.

Godina 2022. ući će u istorijske knjige i kolektivno pamćenje, ali ne kao godina izlaska iz pandemije, kao što bi mnogi od nas očekivali. Ujutro 24. februara, stari kontinent potresao je oružani sukob, posle skoro 80 godina mira. U registar konfrontacije upisane su i obilne propagandne i dezinformacione kampanje koje su imale za cilj stvaranje haosa i konfuzije.

România Internațional, 06.11.2022, 19:38

Informacioni rat nije nova realnost, ali su njegovi efekti postali vidljiviji nego ikada u kontekstu rata u Ukrajini, jer je doneo pravu eksploziju lažnih vesti, dezinformacija, ubačenih u javni prostor.

Zato smo vas u ovogodišnjem izdanju Dana slušalaca Radija Rumunija Internacional pitali iz kojih izvora dobijate najviše informacija o ratu u Ukrajini, kako uspevate da izdvojite istinitu vest od lažnih vesti, ali i kako podložnim dezinformacijama, ako ste sa svoje liste izvora informacija uklonili izvore za koje je dokazano da šire lažne vesti i dezinformacije, kakva je uloga javnog radija, a posebno međunarodne radio stanice, u vašem životu u ovom trenutku.

Pozivamo vas da otkrijete neke od odgovora i mišljenja naših slušalaca širom sveta. Oni isključivo odražavaju tačku gledišta svojih autora i možda se ne poklapaju sa tačkom gledišta naše radiostanice.

Naš verni slušalac Miodrag G. Ristić nam je poslao sledeći odgovor: ,,Poštovani prijatelji, današnje vreme obiluje raznoraznim informacijama .U nekom trenutku sam imao osećaj kako me te informacije nose kao vodena bujica u nekom meni nepoznatom smeru. Ali uz malo napora uspeo sam da se otrgnem iz tog nepoželjnog zagrljaja i da uplovim u mirnije vode. Kako , pa tako što sam osetio u sebi kao i svako drugo ljudsko biće šta je istina od onoga šta nam se plasira u svakodnevnom životu kao vest a šta nije . Bio sam primoran da uradim selekciju radio, tv stanica , sajtova na netu i štampanih medija. Nakon ove svojevrsne trijaže odbranio sam se i sačuvao od lažnih, izmišljenih, netačnih i neljudskih vesti. Informišem se o ratu u Ukrajini preko tv stanice Euro News na engleskom i srpskom jeziku . Na netu uvek biram vesti koje daje BBC News na srpskom jeziku. Ove dve medijske kuće po mojoj proceni krasi tačnost, objektivnost, nepristrasnost, mogu se čuti suprotna kao i suprotstavljena mišljenja, daju se izveštaji i to pravovremeni sa lica mesta. Zato isključivo njima verujem i stalno pratim njihov rad to jest vesti. Naravno mogu reći da već duži niz godina slušam meni jako dragu i blisku Radio Rumuniju Internacional zato što dajete širok spektar zanimljivih i pouzdanih vesti iz Rumunije i drugih delova sveta. Volim rumunsku muziku i emisiju koja ide nedeljom sa raznim muzičkim numerama . Drage su mi istorijske teme koje obrađujete na vašem sajtu , ma naprosto skoro ste savršeni . Bilo bi dobro kada bi imali više izveštaja o romanskom stanovništvu koje živi u istočnoj Srbiji. Puno uspeha u radu i svako dobro želi Vam Miodrag G. Ristić.

Pol Žamet, Francuska (slušalac emisija na engleskom i francuskom jeziku) kaže Vaš predlog za Dan slušalaca 2022. zaista mi je privukao pažnju! Pitate nas o fascinantnom fenomenu, fenomenu lažnih vesti“, koji je doživeo zapanjujući eksponencijalni rast sa eksplozijom upotrebe društvenih medija tokom krize Covid-19, a nastavlja se i danas ratom u Ukrajini i njegovim globalnim posledicama. Radio je bio i ostao moj prvi izvor informacija: ja nikada ne gledam TV! Ali moram da dodam da čitam sve više članaka u onlajnu, posebno nakon Covid krize. Konsultovanje onlajn vesti nastavilo je da raste na značaju sa ratom u Ukrajini, samo da bi se potražile dodatne informacije ili da bi se proverilo šta se čulo na radiju. Da biste se zaštitili od ‘lažnih vesti’ zahteva pravi napor koji se sastoji ne samo u diverzifikaciji izvora informacija, već i u verifikaciji informacija. I tu se stvari komplikuju jer vrlo često, a to je ljudski, svako od nas dozvoli sebi da bude zatvoren u sopstvenim uverenjima! Štaviše, provera informacija je posebno otežana jer vrlo često isti izvor – na primer novinske agencije – preuzimaju mnogi mediji koji nemaju mogućnost da imaju svog dopisnika na licu mesta. I samo zato što je informacija umnožena desetinama puta ne znači da je pouzdana. Medijska mašina“ se tada doživljava kao jedinstvena homogena celina, što je čini sumnjivom. Štaviše, oni koji su bili svedoci događaja često su najkritičniji prema medijima koji o tome izveštavaju. Sve više građana se okreće od medija, posebno mladih, da bi se okrenuli društvenim mrežama, koje su prave zvučne ploče za ‘lažne vesti’. Ne koristim nikakve društvene mreže, što smanjuje moju ranjivost i tako izbegavam da gubim vreme čitajući laži!

Uvek sam branio postojanje i značaj međunarodnih radio stanica jer, one pružaju različite perspektive o aktuelnim događajima, što smatram suštinskim i pomaže da se dobije tačnija predstava o stvarnosti.

Postoji mnogo drugih aspekata koje vredi istaći. Međutim, želeo bih da pomenem jedan noviji koncept, za neke još uvek nejasan, koji je dao povoda za novi izraz, a to je era post-istine“. Oksfordski rečnik je izabrao ovaj izraz za reč godine 2016.“, koji predlaže sledeću definiciju: koji se odnosi na ili označava okolnosti u kojima su objektivne činjenice manje uticajne na formiranje javnog mnjenja od pozivanja na emocije i lično uverenje“.

Teruhiko Kači iz Japana (slušalac emisija na engleskom), dostavio nam je sledeći odgovor: Što se tiče rata u Ukrajini, za mene su glavni izvori informacija javni radio i televizija, kao i njihovi sajtovi u demokratskim zemljama, posebno u Evropi, kao što su BBC u Ujedinjenom Kraljevstvu, DLF u Nemačkoj i RRI u Rumuniji. Veoma je teško razlikovati lažne vesti od stvarnih. Ne oslanjam se na informacije sa društvenih mreža, jer je tu mešavina. Moguće je da su lažne. Jasno je da je Rusija kriva za ovaj rat, ali baš zato što smo u ratnom stanju, ne verujem ni jednoj informaciji koja nam stiže ne samo iz Rusije, već i iz Ukrajine. Dakle, kao što sam prethodno rekao, jedino rešenje je verovati informacijama koje dolaze iz demokratskih zemalja Evrope. Ne mislim da sam ranjiv kada su u pitanju dezinformacije, ali ne mogu biti siguran. Zato se trudim da ne uzimam zdravo za gotovo informacije koje dolaze iz zemalja sa diktatorskim i nedemokratskim režimima. Ako ustanovim da izvor informacija nije pouzdan, skidam ga sa liste.Živim u Japanu, tako da je teško shvatiti tačno ovaj rat. Međunarodne radio stanice, posebno one u Evropi, daju mi mnogo jasniju sliku o ovom ratu i proširuju moj horizont razmišljanja.

Krister Brunstrom iz Švedske (slušalac emisija na engleskom) kaže Svi smo bili šokirani brutalnošću ruske vojne agresije na Ukrajinu. Hiljade ljudi, kako vojnika tako i civila, ubijeno je ili doživotno osakaćeno, a zemlja je pretrpela ogromna razaranja. Sve to liči na ratne zločine koji u Evropi nisu viđeni od Drugog svetskog rata. Mediji, naravno, igraju važnu ulogu u informisanju o tome šta se dešava svakodnevno. Najviše informacija dobijam od švedskog javnog emitera – Radio Švedske – i od drugih međunarodnih radio stanica kao što su BBC, Radio France International i Radio Austria International. Radio Rumunija Internacional je takođe izvor informacija. Sve ove stanice imaju dopisnike u Rusiji i Ukrajini koji izveštavaju o događajima i toku rata. Javni mediji uvek pominju da li je verodostojnost njihovih vesti proverena. U suprotnom, saopštavaju da je bilo nemoguće proveriti istinitost određenih izjava ili prikaza događaja. Istina je jedna od prvih žrtava rata ili sukoba. Izjave zvaničnika ruske vlade mogu se odbaciti kao skoro uvek dokazano potpuno lažne. Ruski lideri su bili izvrsni u laganju javnosti kako u zemlji tako iu inostranstvu. Ne mislim da sam toliko podložan dezinformacijama jer se držim podalje od svih vrsta društvenih mreža jer im ne možete verovati. U kriznim vremenima, radio i TV stanice javnog servisa su od najveće važnosti u pružanju tačnih i pouzdanih informacija, a isto važi i za one međunarodne emitere koji su slobodni od državne kontrole i kojima upravljaju nezavisni novinari. Želim vam svima srećan Dan slušalaca!

Iz Rusije nam je pisao kkii, (slušalac RRI emitovanja na ukrajinskom): Godina koja se bliži kraju sigurno će ući u istoriju kao godina izlaska čovečanstva iz pandemije Kovida, ali i kao godina krvavog oružanog sukoba u srcu istočne Evrope. Verujem da će kasnije istoričari povezati ova dva događaja i izvući svoje zaključke. U svetu koji će biti potpuno drugačiji! Ruska agresija na Ukrajinu odvija se u pozadini neviđene ruske propagandne i dezinformacione kampanje. Ovde u Rusiji, rat koji je izbio u februaru nazvan je ‘specijalnom operacijom’, pod pretnjom policije ili tužilaštva. Zabranjeno je i korišćenje reči rat“ i mir“, jer ove reči, sa svoje tačke gledišta, diskredituju rusku vojsku“! Govorim ozbiljno, prema novim zakonima koje je doneo ruski parlament, ovo se smatra zločinom, koji se kažnjava prilično velikom novčanom ili čak zatvorskom kaznom. Sloboda izražavanja mišljenja na društvenim mrežama je takođe ugušena, pod pretnjom hapšenja i zatvora. Informacije o ratu u mojoj dragoj Otadžbini dobijam iz pouzdanih izvora – radio stanica i interneta, uključujući prenose i sa web stranice Radija Rumunija Internacional. Lako razlikujem istinite poruke od dezinformacija, tako da se ne smatram podložnim dezinformacijama.S druge strane, mnogi ljudi u Rusiji, i ne samo u Rusiji, veruju očiglednim lažima i šire lažne vesti. Ovi ljudi mogu biti ubeđeni da greše, doduše ne uvek, ali ovaj napor može biti i opasan, jer im je usađeno apsolutno uverenje da su samo informacije koje svakodnevno čuju i čitaju jedine istinite. Dakle, moja dužnost prema njima je da ih pažljivim savetom upozorim na korake koje preduzimaju koji bi mogli da dovedu do njihove smrti ili smrti njihovih najbližih.Da, govoriti istinu u Rusiji je sada opasno. Zato se trudim da podržim i ljude koji su imali hrabrosti da kažu istinu i zbog nje patili“.

Iz Nemačke nam je pisao Ernst Meinhatdt (bivši urednik DW):Srećan sam što učestvujem na Danu slušalaca 2022. Pitajte kako se odnosimo prema lažnim vestima“ u vezi sa ratom u Ukrajini. Ignorišem ih. I ne govorim samo o vestima iz Rusije, govorim i o vestima iz Nemačke. Ne prođe dan a da na internetu ne nađem članak sa pikantnom prezentacijom u kojem nam neki ruski stručnjaci“ ili ljudi bliski Kremlju“ govore koliko je teško bolestan Vladimir Putin. Ponekad ima rak tipa k, ponekad tip i. A ako nema rak ili neku drugu veoma tešku bolest, onda se ‘ruski generali ograđuju od njega’ ili ‘njegovi poslednji poslušnici će ga napustiti’. Kada sam pre deset minuta otvorio kompjuter, video sam vesti“: Ruski stručnjak: Putin će nestati za najviše godinu dana.“ Samo glupa priča, bez ozbiljnog novinarskog istraživanja. Posle takvog naslova, članak je za mene već zatvorena tema. Dalje čitati bilo bi gubljenje vremena. Nažalost, to je karakteristika današnjeg novinarstva: ono što želi autor, ili ono što želi novina, radio ili televizija, predstavlja se kao da je stvarnost. Ne računaju se tačno istražene činjenice, već želje koje su merilo svih stvari. To važi ne samo u odnosu na Putinov rat protiv Ukrajine, već i na sve ostalo, na primer, u vezi sa verovatnim ishodom izbora, bilo da se radi o Nemačkoj ili Mađarskoj, SAD ili Brazilu ili sa nekog drugog mesta. Ali ostanimo pri Putinovom ratu protiv Ukrajine. Ne moramo čak ni da tražimo sve do Rusije da bismo pronašli lažne vesti“. Naša štampa u Nemačkoj proizvodi više nego dovoljno. Zato se ograničavam na ozbiljne izvore. Najozbiljniji mi je radio, a ovde pominjem svetski servis Bi-Bi-Sija. U Berlinu smo srećni što smo ga uvek mogli slušati na FM-u. Gotovo od prvog dana rata, Bi-Bi-Si je imao svoje dopisnike na svim pozorištima rata u Ukrajini, kao i u Moskvi. Osim toga, Vitalij Ševčenko iz servisa za praćenje Bi-Bi-Sija redovno je izveštavao šta ruska štampa govori o ratu, a zatim je to klasifikovao. Dakle, broj jedan, bez rezerve, je radio, a posebno Svetski servis BBC.

Ding Lu, provincija Đangsu, iz Kine nam je polsao sledeći odgovor: RRI dosledno podržava uravnoteženo novinarstvo, ne naginje pristrasnosti ni jednoj stranci i striktno poštuje pravila međunarodnog novinarstva. Iako je Rumunija članica EU i NATO-a, ona ne sledi slepo stavove EU i NATO-a – ovakav stav je težak i za vrednovanje. Hvala vam na vestima Radio Rumunija Internacional, koje su mi pomogle da proširim svoje vidike! Nadam se da će se rat između Rusije i Ukrajine uskoro završiti i mir će se vratiti! Voleo bih da nikada više ne bude rata na svetu!

Vicent Mari iz Španije kaže: Međunarodni radio je otvoren prozor necenzurisane komunikacije. To je još jedno mišljenje u zaglušujućoj buci današnjih medija. Ali to je glas koji ima odgovornost da da kredibilitet zemlji iz koje emituje i da potvrdi njen društveni, politički ili demokratski nivo. Društveni mediji pružaju platformu za mnoge glasove bez ikakvih kriterijuma, grupišu sledbenike najapsurdnijih teorija. Ljudi koji su uništili 5G predajnike jer su ’emitovali’ Covid. Drugi su uzimali izbeljivač da bi se izlečili jer je tako rekao njihov predsednik. Nacionalne ili međunarodne javne radio stanice treba da rasvetle ovu tamu izazvanu zloupotrebom društvenih medija. Znati kako razlikovati prašinu od korova je težak zadatak, ali se mora uraditi. Mora postojati strogost u radijskim programima, koji treba da budu objektivni, da brane slobodu, ljudska prava, mir, suživot, da drže distancu od totalitarnih i radikalnih pozicija. Moramo da osudimo zloupotrebe, bez obzira odakle dolaze, da branimo prirodu koja nas sve hrani, da ne bismo postepeno trovali nju i, implicitno, sebe. Učimo iz istorije! Mnogo puta se ovo ponavlja. I to najčešće loši delovi. Radio stanice treba da doprinesu suživotu, a ne konfrontaciji i ratu. Evropa… polje hiljadu bitaka. U našoj je moći, svih nas, da okončamo rat na evropskom tlu. Javni i međunarodni radio moraju biti emiteri istinitih informacija o tako osetljivim temama kao što je ova. Potiskivanje međunarodnih kratkotalasnih usluga bilo je kolosalan neuspeh. Sada vidimo da je za Rusiju malo usluga sa Zapada. Postoje samo zvanični mediji. Zauzvrat, Zapad gasi radio Sputnjik i televiziju RT. A Moskva nema kratkih talasa. On nema glas. Ona je nijema. Čestitam Radio Rumuniji na održavanju odlične međunarodne usluge na kratkim talasima. Direktna komunikacija između radija i slušaoca.