Nove rasprave o „Obrazovanoj Rumuniji“
Još u prvom mandatu na mestu predsednika Rumunije, 2014. godine, Klaus Johanis, koji je prosvetni radnik, obećao je nacionalnu strategiju Obrazovana Rumunija“. Tek krajem prošle godine, odnosno nakon četiri godine mandata, pokrenuta je javna rasprava, a kritičari su već argumentovano demontirali dokument. Strategija je toliko nejasna — kažu kritičari — da neće doći ni do kakvog konkretnog rešenja; buka, više nego rešenje, u stvari, oslikava izuzetno poremećenu političko-društvenu sredinu. Drugim rečima, ozbiljnije od trenutnog stanja u obrazovanju je nedostatak jasnih i koherentnih mera za ispravljanje situacije koja traje već godinama.
Roxana Vasile, 06.12.2019, 13:20
Najnoviji primer, ovonedeljni, koji ukazuje da je stanje više nego zabrinjavajuće, jesu rezultati PISA testova, koji se vrše svake tri godine širom sveta i koje organizuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Podsećamo da su 15-godišnji mladi Rumuni imali najgore rezultate u poslednjih devet godina u matemativi, čitanju i nauci, a 44% njih se mogu nazvati funkcionalno nepismenima“. Reakcija ministarke Obrazovanja i Nauke, Monika Anisije, šokirala je nonšlantnošću — izjavila je da rezultati PISA testova nisu razlog za brigu. Brzo su joj se usprotivili i njen direktni šef, premijer Ludovik Orban, kao i predsednik Klaus Johanis.
Na konferenciji za novinare, u četvrtak, predsednik Klaus Johanis je istakao da, naprotiv, neuspesi rumunskih učenika nas mora naterati da se ozbiljno zamislimo, spomenuvši da je obrazovanju potrebna duboka reforma, zbog čega je i pokrenuo projekat Obrazovana Rumunija“. Projekat — objasnio je šef države — još uvek se nalazi u javnoj raspravi, a kad se ova faza završi, zakljuci će biti predstavljeni i političkim strankama čija će politička podrška biti apsolutno neophona da bi se sprovele mere. Okrivljavanje ili objavice na Facebook-u, kako su pokušali neki, nikom ne pomažu — napomenuo je Klaus Johanis, dogovorivši uvijeno na poruku sa društvene mreže Dačijana Čološa, bivšeg premijera i evropskog komesara, po čijem mišljenju predsednik bi trebalo da pokrene novi nacionalni pakt o obrazovanju, koji će obezbediti, pored procenta bruto druđtvenog proizvoda koji se obavezno dodeljuje, i sporazum između svih političkih stranaka da će se isti ministar obrazovanja zadržati najmanje pet godina, bez obzira na to koliko često će se smenjivati vlade i koja je njihova politika. Da, ove stvari bi trebalo da nas nateraju na razmišljanje, ali ne na izborni način, već na način u kom je obrazovni sistem duboko reformisan — odgovorio je Klasu Johanis. Ali, nakon evroparlamentarnih i predsedničkih izbora iz 2019. godine slede, u 2020. godini, lokalni i parlamentarni izbori.
