Nacionalni plan za oporavak
Stare i loše opremljene bolnice, nedovoljno i nedovoljno obučeno medicinsko osoblje, škola online bez dovoljno tableta, fabrike sa privremeno obustavljenom proizvodnjom, ugostiteljski sektor na ivici opstanka, zatvorena pozorišta i bioskopi, mali poljoprivredni proizvođači izvedeni na hladnoću, na otvorenom, iz zatvorenih pijaca. Epidemija Kovida-19 nije nikog poštedela i uticala je na celokupnu rumunsku ekonomiju i društvo.
Bogdan Matei, 27.11.2020, 11:52
U četvrtak veče, u prisustvu predsednika Klausa Johanisa, Vlada je stavila u javnu raspravu nacionalni plan za oporavak nakon zdravstvene krize, koji će Rumuniji doneti preko 30 milijardi evra iz evropskih fondova. Projekat bi obezbedio ubrzani razvoj države u naredne četiri godine, a novac iz Evropske Unije biće potrošen na nove bolnice, na stotine kilometara autoputeva, ulaganje u školsku infrastrukturu i digitalizaciju administracije.
Predsednik Johanis: Preko potrebna ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, naročito u izgradnju novih bolnica i proširenje postojećih. Predlažemo dodatna ulaganja u školsku infrastrukturu i fondove lokalnih zajednica, uključujući i ulaganja u digitalizaciju administracije i urbanu obnovu. Vreme je da se okoristimo o digitalizaciju administracije i da pristupimo sposobnostima budućnosti“.
Od 30 milijardi evra, nepovratni grantovi iznose oko 14 milijardi evra, a ostatak su zajmovi sa povoljnim kamatnim stopama, koje je Evropska komisija privukla u ime svih država članica. Premijer Ludovik Orban je napomenuo da je ovaj plan komplementaran sa ostalim evropskim finansijskim resursima: Sve mere, svi programi koji su obuhvaćeni ovim Nacionalnim planom za oporavak i otpornost uključeni su u koordinaciji, u komplementarnost sa ostalim izvorima finansiranja kojima će Rumunija imati pristup u narednom periodu. Imaćemo na raspolaganju preko 46 milijardi evra za koheziju, za poljoprivredu, za fond za jednaku tranziciju“.
O nacionalnom planu za oporavak i otpornost će se raspravljati javno, a zatim će se predstaviti u Briselu, tako da sledeće godine započne finansiranje projekata koje je predložio Bukurešt. Do tada, rumunsko civilno društvo može dati predloge za dopunu projekta. Nevladine organizacije sa iskustvom u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj oblasti već su izrazile nameru da doprinesu finalizaciji Plana i zatražile su da se konsultuju sa Vladom u stvarnom smislu. Civilno društvo navodi da bi dokument, kao prioritet, trebalo da sadrži mere podrške ljudima iz osetljivih grupa i da bi veću pažnju trebalo posvetiti deci i mladima iz nepovoljnih sredina, kako bi oni mogli nastaviti školovanje.
