Nacionalni dan Konstantin Brankuši (19.02.2021)
Od 2015 godine, svakog 19. februara obeležava se u Rumuniji Nacionalni dan Konstantin Brankuši. 19. februara 1876. god rodjen je u selu Hobiti, na jugu zemlje, vajar koji će postati jedan od najmoćnijih, harizmatičnih i genijalno nadarenih rumunskih umetničkih ličnosti – Konstantin Brankuši. Brojni dogadjaji koji se organizuju ovom prilikom, u zemlji i inostranstvu, posvećeni su njemu. Po završetku Škole lepih umetnosti 1902. godine u Bukureštu, mladi Konstantin Brankuši odlazi u Pariz, gde je, 1905. godine primljen u prestižnu Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arte. Odbija da uči zanat u ateljeu Ogista Rodena, izgovorivši poznatu izreku “Rien ne pousse à lombre des grands arbres (Ništa ne niče u senci velikih stabla). Brankuši počinje da izlaže radove u Gradu svetlosti, gde stvara i prvu verziju poljupca, tema koju će razradjivati i nastaviti u različitim oblicima i koja će kulminirati u Kapiji poljupca, deo Monumentalnog ansambla iz Trgu Žijua, grad njegovog rodnog kraja.
Roxana Vasile, 19.02.2021, 14:33
Konstantin Brankuši iznajmljuje atelje u Rue de Montparnasse i ostvaruje , kontakte sa pariskim avangardnim umetnicima, sprijateljivši se sa Gijom Apolinerom, Fernandom Ležeom, Amedeom Modiljaniem, Anriom Matisem i Marčelom Dišanom. Učestvuje na grupnim izložbama u Parizu i Bukureštu izlažući cikluse Maestralne Ptice, Uspavana muza i gospodjicu Pogani, radove izlaže i u SAD, gde je od prvog pojavljivanja, napravio senzaciju.
Izmedju 1914. i 1940. njegov stvaralački rad odiše kreativnašću. Iz ovog perioda potiču dela iz ciklusa Ptica u vazduhu i Ovoidul, a takodje ovom periodu pripadaju i drvene skulpture.
U Nacionalnom Muzeju Moderne Umetnosti u Parizu “Georges Pompidou nalazi se značajan broj radova Konstantina Brankušija, ostavljene testamentom kao nasledje Rumuniji, ali rado prihvaćene od Francuske, zajedno sa svim onim što se nalazilo u njegovom ateljeu, nakon odbijanja, 50-tih godina komunističke vlade u Bukureštu da ih primi posle smrti vajara. Konstantin Brankušu je preminuo 16. marta 1957. godine, sahranjen je na groblju Montparnasse u Parizu.
U Rumuniji socijalističkog realizma, Brankuši je osporavan kao predstavnik kosmopolitskog buržoaskog formalizma. Medjutim, prva njegova samostalna izložba u Evropi je održana u decembru 1956. godine u Muzeju Umetnosti u Bukureštu. Tek 60-tih godina , vajar je ponovo prihvaćen u zemlji kao nacionalni genije. Koje mesto pripada Konstantinu Brankušiu u svetskoj skulpturi? On je Centralna ličnost modernog umetničkog pokreta, smatra se jednim od najvećih vajara i ubedljivo najprodavanijim rumunskim umetnikom u istoriji. Dela Konstantina Brankušija nalaze se na četvrto mesto u kategoriji najvrednosnijih dela.
