Mirovni sastanak u Parizu (14.11.2022)
Važno je naglasiti da je ruska invazija na Ukrajinu ubrzala destruktivni proces koji još više pojašnjava zašto se upotrebljuje energija i hrana kao oružje i da se moramo suprostaviti upotrebi propagande kazao je predsednik Klaus Johanis, koji je učestvovao na tradicionalnom Mirovnom forumu u Parizu. Na agendi ove godine, dominirale su višestruke krize izazvane invazijom ruskih trupa na Ukrajinu 24. februara. Za predsednika Johanisa, takozvani koridori solidarnosti treba da se pretvore iz privremenog rešenja u dugoročni most između Evropske unije i Ukrajine i Republike Moldavije, u perspektivi njihovog budućeg pristupanja uniji. Zato je Bukurešt podržao inicijativu za proširenje Transevropske transportne mreže (TEN-T), kao i finansiranje projekata koji unapređuju transportne veze sa dve bivše sovjetske republike, susedima Rumunije i kandidatima za prijem u Uniju. Rumunske luke Galaci (na Dunavu) i Konstanca (na Crnom moru) spremne su da igraju pojačanu ulogu u tom pogledu – dodaje Johanis. On je podsetio i da je u četvrtak na granici sa Ukrajinom svečano otvoren novi granični prelaz – prvi koji je ova zemlja sa članicom Evropske unije otvorila od početka sukoba. Ponosan sam na mere koje je preduzela Rumunija koje su dozvolile tranzit preko 6,5 miliona tona žitarica iz Ukrajine – suštinski doprinos globalnoj bezbednosti hrane. Ovo je samo početak dugog puta“ – dodao je Predsednik. Najmanjem i najugroženijem susedu Ukrajine, Republici Moldaviji potrebno je dodatnih 1,1 milijarda evra za pokrivanje troškova energije ove zime – rekao je šef diplomatije iz Kišinjeva, Niku Popesku. Naša situacija je veoma, veoma teška“ – rekao je Popesku, takođe na Pariskom mirovnom forumu. Republika je ugrožena vojno, kao i energetski i ekonomski, dodao je, pošto su isporuke ruskog gasa – od kojih Kišinjev zavisi skoro u potpunosti – ozbiljno smanjene i više ne dobija struju iz susedne Ukrajine, nakon ruskih udara na tamošnju energetsku infrastrukturu. Situacija će se ove zime još više zakomplikovati, ali mi ćemo nastaviti da je kontrolišemo“ – kazao je Popesku, koji je podsetio i da je republika primila oko 80.000 ukrajinskih izbeglica. Takođe u četvrtak, u Kišinjevu je boravila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je najavila da će Republika Moldavija od Brisela dobiti 250 miliona evra za rešavanje energetske krize. Novac je deo dodatnog paketa podrške i biće isporučen od 1. januara 2023. Više od 90% energetskih potreba Republike Moldavije uvozi se iz Rumunije.
Bogdan Matei, 14.11.2022, 13:50
