Migracioni pritisak na EU 11.11.2021
Pokrenuta usred pogoršanja odnosa između Minska i Evropske unije i intenziviranja agresivne retorike beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, izbeglička kriza na istočnoj granici EU rizikuje da se pretvori u humanitarnu katastrofu. Zbog toga je, na zahtev Francuske, Irske i Estonije, Savet bezbednosti UN odlučio da se sastane u pokušaju da pronađe rešenje za hiljade ljudi koji žele da stignu do Zapadne Evrope, blokirani u nehumanim uslovima, na temperaturama ispod nule na granici Evropske unije.
Corina Cristea, 11.11.2021, 17:46
Pokrenuta usred pogoršanja odnosa između Minska i Evropske unije i intenziviranja agresivne retorike beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, izbeglička kriza na istočnoj granici EU rizikuje da se pretvori u humanitarnu katastrofu. Zbog toga je, na zahtev Francuske, Irske i Estonije, Savet bezbednosti UN odlučio da se sastane u pokušaju da pronađe rešenje za hiljade ljudi koji žele da stignu do Zapadne Evrope, blokirani u nehumanim uslovima, na temperaturama ispod nule na granici Evropske unije.
Belorusija već nekoliko meseci namamljuje migrante sa Bliskog istoka da preko njene teritorije mogu lako da udju u Evropsku uniju preko Poljske i baltičkih država. Kriza je eskalirala poslednjih dana, kada su hiljade migranata stigli na granicu Belorusije sa Poljskom u nameri da probiju granicu da bi se dokopali Evropske unije. Poljska je mobilisala svoje snage za teritorijalnu odbranu kako bi sprečila ulazak grupe migranata i obavestila je saveznike u NATO-u o krizi.
Severnoatlantska alijansa prati situaciju i dala je uveravanja da će braniti bezbednost svojih članica, uključujući Litvaniju i Letoniju, koje se takodje suočavaju sa migracionim pritiscima iz Belorusije. Zapravo, ovo nije prvi put da se tri evropske države Poljska, Litvanija i Letonija suočavaju sa talasima migranata, uglavnom iz Sirije, Iraka i Avganistana, koji ilegalno pokušavaju da udju u države Zapadne Evrope, posebno u Nemačku.
Evropska unija je više puta optuživala Belorusiju da namerno dovedi migrante i šalje ih na teritoriju Evropske unije u znak odmazde za sankcije uvedene Minsku zbog prevare Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima prošle godine i brutalnosti kojom su ugušeni postizborni protesti.
Sliku ove situacije dopunjuju akcije Rusije u znak podrške Lukašenkovom režimu, poslala je dva vojna aviona sposobna da nose nuklearno oružje u vazdušni prostor Belorusije na, kako je njeno Ministarstvo odbrane saopštilo, rutinsku vežbu . Novinske agencije pišu da je sve više evropskih optužbi za ovu krizu upućeno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dok iz Kremlja odgovaraju da su ,,optužbe neodgovorne i neprihvatljive” . Predsednik Putin, koga je nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala i zatražila od njega da iskoristi svoj uticaj i interveniše kako bi se okončala kriza, predložio je direktne kontakte između zvaničnika EU i Minska kako bi se razgovaralo o problemima.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel okarakteriosao je situaciju kao brutalan hibridni napad koji se dešava na granicama EU i da Belorusija na ciničan i šokantan način koristi očaj migranata kao oružje. Situacija na granici između Belorusije i Poljske nije migrantska kriza, već pokušaj autoritarnog režima“ u Minsku da destabilizuje svoje susede, smatra predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen Ona je takodje izjavila da će Evropska unija proširiti sankcije protiv Belorusije, ciljajući i na fizička i na pravna lica.