Mere na bankarskom tržištu (04.10.2017)
Nacionalna banka Rumunije intervenisala je na tržištu da bi zaustavila brzi rast referentne kamatne stope za kredite u lejima (ROBOR) koji utiče direktno na kredite u lejima. ROBOR je prosečna stopa kamate za međubankarske pozajmice, a u zavisnosti od ove kamate izračunate su i kamate za većinu kredita u lejima. Centralna banka očekuje da će ovaj pokazatelj početi da opada nakon što je pozajmila komercijalnim bankama sumu od 9 milijardi leja (oko 2. milijarde evra), što predstavlja rekordnu sumu za kamatu od 1,75%. Do odluke Centralne banke došlo je nakon što je referentna kamatna stopa za kredite u lejima porasla munjevitom brzinom i stigla na 1,8%, jedan od razloga povećanja, kako je objasnio guverner Mugur Isaresku, bio je nedostatak likvidnosti na tržištu več duže vreme: ,, Ubrizgavali smo likvidnosti, jer na osnovu prikupljenih podataka počevši od prošlog četvrtka, pokazalo se da za razliku od prethodnih meseci kada je ova likvidnost trajala najviše do 5 meseci kada je počela isplata ličnih dohodaka, sada izgleda da traje više’’. Intervencija Centralne banke ne znači da će se referentna kamanta stopa vratiti na minimum od pre nekoliko meseci, dodao je guverner Narodne Banke Rumunije. Dan Suću, portparol Centralne banke, objasnio je da je Centralna banka procenila rast referentne međubankarske kamatne stope, ali ne i takav brzi tok ka maksimu koji je postignut poslednjih godina. Dan Suću: ,,Referentna međubankarska kamatna stopa (ROBOR) komponenta je rate potrošaća, nije cela rata, povećana je za 0,5%. U poslednjih mesec dana povećao se za 0.8, u odnosu na prošlu godinu. To je velika suma jer dostiže nekoliko desetina ili i sto leja. Ali veliki problem nije u tome. Imaćemo inflatorne pritiske, koji se već osećaju’’. Nedostatak novca u depozitima komercijalnih banaka ima veze kako sa Centralnom bankom, sa ministrom finansija, Jonucom Mišom, tako i sa činjenicom da je država bolje prikupila takse i poreze. Druga odluka centralne banke koja se očekuje da će smiriti tržište, jeste smanjenje intervala tokom kojeg kamate mogu varirati na međubankarskom tržištu. Upravni odbor Centralne banke Rumunije je odlučio da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 1,75 % godišnje, da smanji kamatu bankama kojima pozajmljuje za 0,25 porcentnih poena i da u istoj vrednosti poveća kamatu na depozite. Mugur Isaresku, guverner Narodne banke Rumunije je precizirao da mere koje je preduzeo Upravni odbor imaju za cilj i održavanje stabilnosti cena na srednji rok, kako bi se na ovaj način realizovao održivi ekonomski rast.
Daniela Budu, 04.10.2017, 11:57
