Lokalni izbori u Rumuniji 27.09.2020. (25.09.2020)
Više od 18 miliona rumuna treba da biraju u nedelju gradonačelnike, predsednike županijskih i lokalnih odbora, za naredne četiri godine. Izbori bi trebalo da se održe u junu, ali su odloženi zbog pandemije koronavirusa, a mandati lokalnih čelnika su produženi. Neki kritikuju sada ovu odluku, imajući u vidu da se broj zaraženih u Rumuniji znatno povećao u odnosu na jun mesec, ali ko je tada mogao znati kako će evoluirati situacija? Ovi su, verovatno, prvi lokalni izbori u istoriji zemlje organizovani u uslovima pandemije i niko ne može predvideti koliko će ova situacija trajati ili kako će ona uticati na odaziv birača. Sigurno je da birači i svi oni koji učestvuju u glasačkom procesu moraju poštovati niz striktnih mera sanitarne zaštite, poput nošenja maske, društvenog distanciranja, ograničavanja kontakata sa ostalima i sa zajedničkim predmetima, dezinfekcije ruku, merenja temperature. Vlasti su dale uveravanja da, ako će mere biti poštovane, rizik inficiranja se neće povećati, ali bili su i apeli opozicije na ponovno odlaganje lokalnih izbora.
Eugen Coroianu, 25.09.2020, 14:05
Što se tiče statističkih podataka, pripremljeno je više od 18 hiljada birališta na nacionalnom nivou, od kojih preko 1.200 u Bukureštu. Lokalni i županijski odbori, gradonačelnici i predsednici županijskih odbora biraju se univerzalnim, ravnopravnim, direktnim, tajnim i slobodnim glasanjem. U glavnom gradu Rumunije glasači će birati članove lokalnog odbora i gradonačelnike četvrti, članove generalnog odbora Municipija Bukurešta i gradonačelnika Bukurešta. Lokalni i županijski odbori biraju se na listama, po principu proporcionalne zastupljenosti. U ovom slučaju, glas se smatra političkim i mogao bi predstaviti sliku rezultata budućih zakonodavnih izbora, zakazanih za decembar. Gradonačelnici opština, gradova, municipija i bukureštanskih čevrti, generalni gradonačelnik i predsednik županijskog odbora biraju se uninominalnim glasanjem. Pravo da glasaju imaju rumunski državljani koji su napunili 18 godina i nije im sudskom odlukom zabranjeno pravo da glasaju, kao i državljani Evropske unije koji imaju prebivalište u Rumuniji.
Politička borba vodi se izmedju velikih stranaka, a to su Socijaldemokratska partija (PSD)- pobednica prethodnih lokalnih i zakonodavnih izbora, i Nacionalna liberalna stranka (PNL) iz čijih redova potiče predsednik Rumunije Klaus Johanis, koji je u 2019. osvojio drugi mandat. Liberali, koji su sada na vlasti, su na poslednjim evroparlamentarnim izborima osvojili više glasova od socijaldemokrata, koji su u opoziciji, ali većinski u parlamentu. Važna je i Alijansa desnog centra USR-PLUS, koja je postigla veoma dobre rezultate na evroparlamentarnim izborima i koja u velikim gradovima ima važno izborno telo, nezadovoljno tradicionalnim strankama. Kandidate su predložile i male formacije koje se kreću oko 5 procenata, koliko iznosi izborni prag. Lokalni izbori održavaju se u jednom krugu, a prema ocenama analitičara, kao obično u Rumuniji, veoma važna će biti izlaznost birača.
