Ljudska prava vidjena iz Vašingtona
Rumunsko pravosudje zauzima centralno mesto u izveštaju Stejt Dipartmenta. Nestašica osoblja, tehnologije i fizičkog prostora u pravosudnom sistemu onemogućuju efikasnost sudstva i produžavaju sudske procese, navodi se u Vašingtonu. Vrhovni savet sudstva (CSM), odgovoran za odbranu i nezavisnosti pravosudja, suspendovao je sudije i tužioce za koje se sumnja da su prekršili zakon. Pored toga, sudska inspekcija- domaća disciplinska jedinica u okviru saveta- bila je podvrgnuta rastućim političkim uticajima i ponekad upotrebljena za ispitivanje pravobranilaca koji su pokrenuli sudska gonjenja protiv saveznika vladajuće koalicije, navodi se u američkom izveštaju.
Ştefan Stoica, 14.03.2019, 12:04
Uglavnom, vlada je poštovala nezavisnost i nepristrasnost sudija, ali Vrhovni savet sudstva je utvrdio da su pojedine javne deklaracije političara prekršile nezavisnost sudstva. Korupcija je i dalje rasprostranjena pojava, navodi Stejt Dipartment, uprkos mnogim krivičnim prijavama. Zvaničnici su se ponekad umešali u korupcijske prakse, navodi se, takodje, u pomenutom dokumentu. Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) nastavlja istragu i krivično gonjenje političkih, pravosudnih i administrativnih zvaničnika, navodi se u izveštaju, ali presude nisu često konsistentne, a odluke variraju veoma mnogo u slučaju sličnih kršenja zakona.
Korupcija je široko rasprostranjena u javnim nabavkama, a mito postaje nešto obično u javnom sektoru, posebno u zdravstvu. Stejt Dipartment navodi da je diskriminacija Roma i dalje veliki problem. Grupe roma žale se za proganjanje i brutalnost policije, a mediji, kao i domaći i inostrani posmatrači pisu o socijalnoj diskriminaciji roma. Nezaposlenost medju Romima je najveća, a životni vek najmanji u odnosu na ostale nacionalne manjine.
Što se slobode štampe tiče, Stejt Dipartment ocenjuje da su nezavisni mediji bili aktivni i izrazili različite stavove bez restrikcija. Medjutim, u slučaju kontrolisanih sredstava informisanja ili onih u tesnoj vezi sa političarima ili političkim grupama, vesti i izdavačka organizacija odražavali su često ocene vlasnika i kritike na račun političkih oponenata i drugih medijskih organizacija.
Dokument, pozivajući se na medjunarodne medije, navodi da su na protivvladinom protestu 10. avgusta u Bukureštu najmanje 15 novinara pretučeno ili izloženo verbalnim napadima i suzavcem. Sa druge strane, u pojedinim izveštajima nevladinih oragnizacija i medija navodi se da su policija i žandari maltretirali zadržane osobe. U izveštaju se, takodje, naglašava da su zatvori u Rumuniji i prošle godine bili preopterećeni i nisu poštovali medjunarodne standarde.
