Krediti sve skuplji 5.08.2022
Tromesečni Robor indeks, na osnovu kojeg se obračunava potrošački kredit u lejima sa promenljivom kamatom, nastavlja svoj rast, u Rumuniji, i dostigao je 8,11%. Veći nivo zabeležen je 1. februara 2010. godine, odnosno 8,15 odsto, navodi BNR. Početkom ove godine indeks je iznosio 3%. U Rumuniji skoro polovina odobrenih kredita u lejima trenutno se obračunava prema Robor indeksu. Adrijan Negresku, finansijski analitičar, kaže da su mnogi Rumuni u situaciji da plaćaju rate koje su 50 ili čak 80 odsto veće nego prošle godine. Prvo rešenje je prelazak na referentni indeks za potrošačke kredite (IRCC), tako da će se stope sniziti na period od 1-2 godine, kaže Adrijan Negresku:
Mihai Pelin, 05.08.2022, 12:15
,,Da biste prešli sa Robora na referentni indeks za potrošačke kredite (IRCC), sve što treba da uradite je da odete u banku u kojoj imate kredit i podnesete zahtev,, a rok za njegovo izvršenje je 30 dana. To je legalni postupak, koje banke treba da ispune što pre. Ako banka zaista odbije i postoji mogućnost da vam odbiju prelazak na IRCC, rešenje je da se obratite Centru za rešavanje sporova iz oblasti bankarskih usluga, CSALB, instituciji koja vam praktično bez nadoknade, pomaže da pregovarate sa bankom o novim kreditnim uslovima.
Druga opcija je refinansiranje kredita, uzimajući u obzir ponude banaka. Za one koji ostanu bez posla, jedino rešenje je da odlože plaćanje rata za kredit na nekoliko meseci, dok ne nadju novi posao. Adrijan Negresku izjavio je da klijenti pregovaraju o ovim novim uslovima kreditiranja sa bankom, praktično besplatno: ,,Stoga, za one koji su u teškoj situaciji, odnosno bez mogućnosti da nađu posao, lični bankrot ili prezaduženi gradjani, postoje još dva rešenja, koja im mogu obezbediti da se oslobode tereta kredita koji više ne mogu da plaću.
Finansijski analitičar ističe da sve dok inflacija bude na visokom nivou, kamatne stope će rasti. On kaže da se očekuje da će Robor u narednom periodu dostići procenat od devet odsto. Podizanje referentne stope je najdostupnija mera kojoj se centralne banke – odnosno institucije zadužene za stabilnost cena – obraćaju kada žele da smanje inflaciju.
Da bi se smanjila dostupnost likvidnosti na tržištu, rastuće kamatne stope obeshrabruju novo pozajmljivanje. Međutim, efekat utiče i na stare kredite, povećanjem varijabilnih kamatnih stopa.
Podizanje kamatne stope centralne banke odrazilo se na komercijalne bankame koje su počele da naplaćuju veće kamate na međubankarskom tržištu. Na evropskom nivou, nekoliko centralnih banaka podiglo je kamatne stope, zbog globalne ekonomske situacije. Evropa se i dalje nosi sa pandemijom KOVID-19, koja je uzrokovala prekid lanca snabdevanja, a kao odgovor na rat u Ukrajini sankcije koje su uvedene Rusiji uzdrmale su energetska tržišta.
