Ključni sastanak u Vilniusu
Dugoročno jačanje savezničke pozicije na istočnom krilu glavni je ulog učešća predsednika Rumunije Klausa Johanisa na samitu NATO-a u glavnom gradu Litvanije Vilniusu. On takođe želi da ponovi snažnu podršku Rumunije susednoj Ukrajini, na koju su ruske trupe izvršile invaziju, uključujući i realizaciju njenog pristupanja NATO-u, kao i za najugroženije partnere Alijanse, posebno Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku državu, uglavnom rumunskog govora). Rumunski šef države takođe želi da u savezničkim dokumentima i odlukama koje će biti usvojene odrazi značaj crnomorskog regiona za evroatlantsku bezbednost.
Bogdan Matei, 11.07.2023, 13:39
Uoči samita, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da se očekuje da većina saveznika objavi svoju posvećenost povećanju budžeta za odbranu na više od 2% bruto domaćeg proizvoda počevši od 2024. godine. Samo 11 država članica ispunilo je ovu obavezu još od ove godine, uključujući Rumuniju.
Po mišljenju analitičara, mimo ukrajinskog dosijea, severnoatlantski sastanak će obeležiti najava prijema Švedske u NATO. Generalni sekretar Stoltenberg je uoči večeri izjavio da je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pristao da podrži pristupanje Skandinavskog kraljevstva, čemu se protivio mesecima zaredom. Stoltenberg je dan opisao kao „istorijski“. Upitan o protivljenju Mađarske pristupanju Švedske, Stoltenberg je rekao da je problem rešen, jer su ga vlasti u Budimpešti obavestile da ne žele da budu poslednji koji će ratifikovati protokol. U suštini, tačno sada, svih 31 država članica NATO-a želi da se Švedska pridruži Alijansi, kao i susedna Finska, koja je primljena 4. aprila.
Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara 2022. godine, dve skandinavske zemlje odustale su od stroge neutralnosti, održane decenijama, i opredelile se za članstvo u NATO. Turska je dala zeleno svetlo Finskoj, ali je blokirala kandidaturu Švedske, koju je optužila da ugošćuje kurdske militante, koje je Ankara opisala kao „teroriste“. Predsednik Erdogan bi želeo da uslovljava prijem Švedske pregovorima o pristupu njegove zemlje Evropskoj uniji. Turska je podnela zahtev Evropskoj ekonomskoj zajednici, preteči sadašnjih struktura zajednice, 1987. godine i Uniji 1999. godine. Pregovori o pristupanju počeli su 2005. i od tada Brisel uporno ponavlja da Ankara ne ispunjava uslove za prijem.
Prijem u NATO, odnosno u Evropsku Uniju su dva procesa koja nemaju nikakve veze jedan sa drugim – ponovila je u ponedeljak portparolka izvršne vlasti zajednice Rumunka Dana Spinanc. Poslednja komunikacija Komisije na ovu temu datira iz prošle godine i navodi da: Evropska unija ima ozbiljnu zabrinutost zbog kontinuiranog pogoršanja demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i nezavisnosti pravosudnog sistema“ u Turskoj.
