Kada će pristupiti Rumunija šengenskom prostoru (3.06.2021)
Evropska komisija zatražila je, u sredu, od evropskog Saveta da što pre odobri, odnosno da da zeleno svetlo za pristupanje Rumunije, Bugarske i Hrvatske Šengenskom prostoru slobodnog kretanja. Komisija je predstavila strategiju za jačanje spoljnih granica šengenskog prostora i za ublažavanje kontrola koje je nekoliko zemalja ovog prostora uvelo od 2015. godine i koje su strožije zbog pandemije. “Sve države članice Evropske unije imaju obavezu da budu deo šengenskog prostora, kada ispune neophodne kriterijume. Trenutno, to su tri zemlje koje ispunjavaju uslove i očekujemo njihovo pristupanje . Takodje, očekujemo da će Savet uskoro usvojiti ovu odluku , kako bi Bugarska, Rumunija i Hrvatska postale punopravne članice,” izjavila je komesar unutrašnjih poslova Ilva Johanson.
Leyla Cheamil, 03.06.2021, 14:54
Evropska komisija zatražila je, u sredu, od evropskog Saveta da što pre odobri, odnosno da da zeleno svetlo za pristupanje Rumunije, Bugarske i Hrvatske Šengenskom prostoru slobodnog kretanja. Komisija je predstavila strategiju za jačanje spoljnih granica šengenskog prostora i za ublažavanje kontrola koje je nekoliko zemalja ovog prostora uvelo od 2015. godine i koje su strožije zbog pandemije. “Sve države članice Evropske unije imaju obavezu da budu deo šengenskog prostora, kada ispune neophodne kriterijume. Trenutno, to su tri zemlje koje ispunjavaju uslove i očekujemo njihovo pristupanje . Takodje, očekujemo da će Savet uskoro usvojiti ovu odluku , kako bi Bugarska, Rumunija i Hrvatska postale punopravne članice,” izjavila je komesar unutrašnjih poslova Ilva Johanson.
Rumunija i njen južni sused Bugarska, članice Evropske Unije od 2017. Godine, trebalo je da se pridruže šengenskom prostoru u martu 2011. godine, ali naišle su na protivljenje nekih zemalja koje su navele da u dve države postoje nedostaci u pravosudju i problemi koji se odnose na korupciju. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio da pristupanje šengenskom prostoru i dalje ostaje glavni politicki cilj vlade u Bukureštu, iako je zdravstvena kriza izazvana pandemijom negativno uticala na ostvarenje tog cilja : ,,Što se tiče Šengena, u kontekstu zdravstvene krize i mera koje su preduzele neke države članice, funkcionalnost područja slobodnog kretanja, očigledno je bio pogodjena. Medjutim, bez obzira na to, pristupanje Šengenu ostaje glavni politički cilj Rumunije i predstavlja obavezu koju je naša zemlja preuzela potpisivanjem Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji. Rumunija već 10 godina ispunjava neophodne kriterijume i predstavlja primer u pogledu osiguravanja i pružanja bezbednosti Evropske unije. Nadamo se da će naši dosledni napori uskoro prepoznati i da će se rešenje za okončanje procesa uskoro dogoditi”, rekao je sef drzave.
Da bi se ojačale kontrole spoljnih granica šengenskog prostora, Evropska unija zasniva se na stalnom prisustvu novog kontigenta FRONTEXA i očekuje da će do 2027. godine dostići cifru od 10.000 graničnih policajaca i obalske straže. Takodje, do 2023. godine zemlje članice uvodiće medjuoperativne informativne sisteme za registrovanje ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora. Izmedju ostalog Evropska komisija predložila je u okviru reforme sistema za azil u Evropskoj Uniji, proceduru za registrovanje ulaska migranata. Šengensku zonu sačinjavaju 26. zemalja, sa ukupno 420 miliona stanovnika, od kojih su 22 države članice komunitarnog bloka , a 4 pridužene zemlje- odnosno Norveška, Island, Švajcarska i Lihenštajn.
