Izveštaj o proneveri evropskih fondova
Poznata na komunitarnom prostoru kao OLAF, Evropska agencija za borbu protiv pronevere i finansijskih zloupotreba je saopštila da samo prošle godine je pokrenula 197 istraga, čiji rezultati su 309 preporuka i naknada od tri milijarde evra za budžet Evropske unije. Jedna od zajedničkih karakteristika okončanih istraga je bilo postojanje tajnog dogovora izmedju dobitnika aukcije i savetnika ili korisnika finansiranja. Sukob interesa je bio, takodje, predmet istraga, a on se odnosio na politička lica ili opširne projekte za javne nabavke. Prema medijma na kontinentu, tri zemlje sa istoka Unije, odnosno Rumunija, Madjarska i Poljska, bile su mete najintenzivnijih istraga. «Ne postoji obavezno veza izmedju broja istraga i nivoa korupcije u odredjenoj zemlji. Ako imamo sadržajne dokumente, ovo znači da dobro saradjujemo sa odredjenom zemljom ili da imamo na raspolaganju veliki obim informacija o dotičnoj zemlji», precizirao je generalni direktor Evropske agencije za borbu protiv pronevere i finansijskih zloupotreba, Britanac Nikolas Ilet.
Bogdan Matei, 07.06.2018, 13:20
Poznata na komunitarnom prostoru kao OLAF, Evropska agencija za borbu protiv pronevere i finansijskih zloupotreba je saopštila da samo prošle godine je pokrenula 197 istraga, čiji rezultati su 309 preporuka i naknada od tri milijarde evra za budžet Evropske unije. Jedna od zajedničkih karakteristika okončanih istraga je bilo postojanje tajnog dogovora izmedju dobitnika aukcije i savetnika ili korisnika finansiranja. Sukob interesa je bio, takodje, predmet istraga, a on se odnosio na politička lica ili opširne projekte za javne nabavke. Prema medijma na kontinentu, tri zemlje sa istoka Unije, odnosno Rumunija, Madjarska i Poljska, bile su mete najintenzivnijih istraga. «Ne postoji obavezno veza izmedju broja istraga i nivoa korupcije u odredjenoj zemlji. Ako imamo sadržajne dokumente, ovo znači da dobro saradjujemo sa odredjenom zemljom ili da imamo na raspolaganju veliki obim informacija o dotičnoj zemlji», precizirao je generalni direktor Evropske agencije za borbu protiv pronevere i finansijskih zloupotreba, Britanac Nikolas Ilet.
11 istraga se odnose na korišćenje evropskih fondova u Rumuniji, koja, inače, zauzima vodeće mesto na rang listi rešenih slučajeva u 2017. godini. Važnije su dve istrage koje se odnose na projekte finansirane novcem Evropskog Fonda za regionalni razvoj. Predstavnici jednog grada, koji su bili korisnici, dogovorili su se sa predstavnicima kompanije koja je izradila tehnički projekat puta oko utvrdjenja resktriktivnih kriterjuma dokumentacije za aukciju, i na taj način, favorizovali jednog privrednog operatora. Evropska agencija za borbu protiv pronevere i finansijskih zloupotreba konstatovala je da su strane učesnice falsifikovale niz dokumenata, uključujući i tehnički projekat puta, a visinu finansijskog prejudicija procenila na 21 miliona evra. Agencija je preporučila generalnom direktoru za regionalne i urbane politike Evropske komisije naknadu cele svote i Nacionalnoj antikorupcijskoj direkciji (DNA) u Bukureštu uputila pravne preporuke kako bi pokrenula krivične postupke. U novembru 2017. godine, rumunski tužioci Antikorupcijske direkcije su pokrenuli krivične postupke protiv visokih političkih lićnosti zbog pronevere evropskih sredstava, osnivanja kriminalne grupe i zloupotrebu službenog položaja u ličnom interesu. Za naknadu štete oni su konfiskovali dobara i blokirali bankarske račune optuženih lica.
Evropska agencija za borbu protiv pronevere i finansijskih zloupotreba rešila je i transnacionalni slučaj pronevere komunitarnih fondova u visini od 1,4 miliona evra. Tokom istrage, konstatovane su nepravilnosti u jednom projektu za istraživanje i inovacije, koji je dobio evropski konzorcijum sa italjanskim predsedništvom i partnerima iz Francuske, Rumunije i Velike Britanije.