Izveštaj Evropske Organizacije za Ekonomsku Saradnju i Razvoj po pitanju mi
Izveštaj koji je u sredu u Parizu objavila Organizacija za Ekonomsku Saradnju i Razvoj pokazuje da je 2018. godine broj migranata porastao na globalnom nivou za dva procenta u odnosu na prethodnu godinu. Razlozi migracije su različiti, ali je cilj isti — razvijene zemlje sveta, gde su odlučili da se nasele 5,3 miliona ljudi koji su napustili svoje matične zemlje.
România Internațional, 19.09.2019, 17:24
Sjedinjene Američke Države su i prošle godine bile prva destinacija za migrante, a zatim sledi Nemačka, dok je najviše stanovnika definitivno napustilo Kinu, Rumuniju, Indiju, Poljsku, Vijetnam, Meksiko i Siriju.
Najveći broj migranata je odlučilo da se preseli u drugu zemlju zbog radnih mesta ili da se pridruže porodici koja je već u inostranstvu, dok je migracija iz humanitarnih ili političkih razloga osetljivo opala, za preko 35% u odnosu na 2017. godinu – samo milion zahteva za azil je podnešeno u zemljama članicama Evropske Organizacije za Ekonomsku Saradnju i Razvoj (OECD), uglavnom od strane Avganistanaca, Sirijaca, Iračana i Venecuelanaca.
Druga kategorija migranata su oni koji se privremeno iseljavaju, u trajanju od nekoliko nedelja do nekoliko godina, u interesu posla, takozvani upućeni radnik“, kojih je 2017. godine bilo skoro 5 miliona, kad se radila poslednja aktualizacija. Zaposleni se najviše kreću u evropskim zemljama, a Poljska je na prvom mestu kao destinacija kad je reč o radnicima koji privremeno migriraju zbog posla. U ovu zemlju najviše dolaze Ukrajinci, za koje je poljska država specijalno izmenila zakonodavstvo, kao i stanovnici Belorusije. Još jednu kategoriju privremenih migranata predstavljaju strani studenti u razvijenim državama sveta, a njihov broj je prošle godine porastao za 7%, na 3, 5 miliona, a prvo odredište su Sjedinjene Američke Države.
Centralizovani podaci pokazuju da je iz Rumunije u 2018. godini emigriralo skoro 500.000 ljudi. Najviše Rumuna je otišlo u Nemačku — 54%, u Veliku Britaniju — 12% i u Italiju — 10%. Kada je reč o migraciji u Rumuniju, najviše ljudi je došlo iz Republike Moldavije, Kine i Francuske.
Istog dana kad je Evropska Organizacija za Ekonomsku Saradnju i Razvoj obvjavila svoj izveštaj, tema migracije je bila raspravljana i u Rimu, gde su se, nakon godinu dana hladnih odnosa koji je kulminirao u februaru, opozivom francuskog ambasadora iz Italije, sastali francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Đuzepe Konte. Dva državnika su se saglasila da sve države članice Evropske Unije treba da preuzmu migrante koji stižu u Italiju. Da bi se ovo postiglo, rekao je francuski lider, potreban je automatski evropski mehanizam prijema, koji će migrantima omogućiti da budu preuzeti pre nego što stignu na Maltu i u Italiju.
