Evropski parlament preporučuje ulazak Rumunije u šengenski prostor
Trebalo je da se Rumunija pridruži šengenskom prostoru 2011., četiri godine nakon ulaska u Evropsku uniju, ali ovo se nije desilo zbog neslaganja pojedinih zemalja članica. U ovu grupu spadale su Holandija, Austrija i Nemačka. Razlozi za odlaganje ticali su se neispunjavanja pojedinih preuzetih obaveza u okviru Mehanizma saradnje i provere (MCV), kojim Evropska komisija nadgleda pravosudne reforme u Rumuniji još od učlanjenja Bukurešta u Evropsku uniju 2007. godine. Primedbe se odnose na pravosudje i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala. Ova tema je i dalje u žiži interesovanja zvaničnika u Briselu.
Mihai Pelin, 31.05.2018, 12:27
Trebalo je da se Rumunija pridruži šengenskom prostoru 2011., četiri godine nakon ulaska u Evropsku uniju, ali ovo se nije desilo zbog neslaganja pojedinih zemalja članica. U ovu grupu spadale su Holandija, Austrija i Nemačka. Razlozi za odlaganje ticali su se neispunjavanja pojedinih preuzetih obaveza u okviru Mehanizma saradnje i provere (MCV), kojim Evropska komisija nadgleda pravosudne reforme u Rumuniji još od učlanjenja Bukurešta u Evropsku uniju 2007. godine. Primedbe se odnose na pravosudje i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala. Ova tema je i dalje u žiži interesovanja zvaničnika u Briselu.
Na plenarnom zasedanju Evropski parlament je ponovo u usvojenoj rezoluciji naglasio da su Rumunija i Bugarska spremne da postanu članice šengenskog prostora i traži od Evropskog saveta da odobri ulazak ovih zemalja. Istom rezolucijom usvojenom sa 439 glasova «za», 157 «protiv i 80 uzdržanih evropski poslanici su osudili produžavanje kontrola na unutrašnjim granicama Šengena zbog propusta evropskog sistema odobravanja azila i odsustva političke volje solidarnosti i podele odgovornosti. U skladu sa ocenom Evropskog parlamenta, ove kontrole ograničavaju slobodu kretanja medju 26 članica. U skladu sa pomenutim dokumentom, zemlje članice treba da unaprede saradnju, solidarnost i medjusobno poverenje u funkcionisanje šengenskog prostora, koji je «jedan od najvećih usepha Evropske unije».
Zbog terorističkih pretnji sa kojima se u poslednje vreme suočavala Francuska je privremeno uvela kontrolu na granicama, do kraja oktobra meseca. Iste mere preduzele su i Austrija, Nemačka, Danska, Švedska i Norveška zbog migratorskog talasa iz 2015. godine. Evropska komisija smatra, medjutim, da je sada situacija pod kontrolom i da nema razloga da odobri onakve kontrole. Prema oceni Evropskog parlamenta, mnoga produžavanja nisu u skladu sa postojećim pravima o trajanju, potrebi i proporcionalnosti, i kao takve su nezakonite.
Šengenu treba da vratimo naše gradjane- naglasio je izvestilac rezolucije Karlos Koeljo i pozvao zemlje članice da poštuju sva pravila ne samo ona koja im odgovaraju. Prema proceni jednog poznatog istraživačkog instituta, evropske države su podigle preko 1200 kilometara zidova i ograda i za ovu namenu potrošile 500 miliona evra. Ako će sve države ponovo uvesti stalne kontrole na granici, troškovi će se u narednih 10 godina povećati na 100 do 230 milijardi evra, upozorava Evropski parlament. Šengenski prostor garantuje kretanje bez restrikcija u okviru teritorije 26 evropskih država sa više od 400 miliona stanovnika.