Evropski Parlament osuđuje Pakt Ribentrop – Molotov
Osamdeset godina nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Evropska Unija rezolucijom osuđuje pakt Ribentrop-Molotov, potpisan 23. avgusta 1939. godine od strane staljinističkog Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke — sporazum o nenapadanju, koji je uz svoje tajne protokole, praktično podelio Evropu i teritorije nezavisnih država između ova dva totalitarna režima.
Corina Cristea, 20.09.2019, 12:34
Za posledicu Pakta Ribentrop-Molotov i Nemačko-Sovjetskog sporazuma o prijateljstvu i nemačko-sovjetske granice od 28. septembra 1939. godine, rezolucija Evropskog Parlamenta spominje da je Poljska Republika prvo bila napadnuta od strane Hitlera, a dve nedelje kasnije i od strane Staljina, koji je odstranio suverenitet ove države, što je predstavljalo neviđenu tragediju za poljski narod — komunistička Sovjetska Unija je počela agresivni rat protiv Finske 30. novembra 1939. godine, a u junu 1940. godine je okupirila i aneksirala delove Rumunije — teritorije koje nikada nisu vraćene — te je aneksirala i nezavisne države Litvaniju, Letoniju i Estoniju“.
Nakon poraza nacističkog režima i svršetka Drugog svetskog rata, kaže se još u rezoluciji, određene evropske države su uspele da se ponovo izgrade i da se uključe u proces izmirenja. Druge eropske zemlje su ostale, međutim, pod diktaturom, pojedine države su bile decenijama pod direktnom sovjetskom okupacijom i uticajem, suočavajući se sa nedostatkom slobode, suvereniteta, dostojanstva, ljudiskih prava i društveno-ekonomskog razvoja.
U Bukureštu, predsednik Klaus Johanis je pozdravio rezoluciju, ocenivši je korakom napred ka sankcionisanju totalitarnih režima, koji su odgovorni za uništenje impresivnog broja ljudskih života i za ozbiljna kršenja osnovnih prava i sloboda. Obrazovanje mladih generacija u duhu poštovanja demokratskih principa i ljudskog dostojanstva, njihovo uključivanje u obrazovne programe o istoriji totalitarnih režima predstavlja hitnu potrebu društva danas“, rekao je šef rumunske države.
U izjavi Predsedničke Administracije iz Bukurešta se još kaže da su prioritetni ciljevi Rumunije odavanje počasti žrtvama totalitarnih režima, odbrana demokratije i pravne države, poštovanje ljudskih prava, promovisanje evropskih vrednosti i principa, pravilno preuzimanje odgovornosti traumatične prošlosti, kao i stalna akcija u borbi protiv ekstremizma, revizionizma, oduzimanja sloboda i svih drugih manifestacija koje za cilj imaju slabljenje demokratije i napad na socijalni mir. U skladu sa odredbama sovjetsko-nemačkog pakta, Rumunija je 1940. godine izgubila, nakon ultimatuma, Basarabiju i sever Bukovine, teritorije koje danas pripadaju bivšim sovjetskim republikama, Moldaviji i Ukrajini.
