Evropski fondovi i vladavina zakona (08.10.2020)
Evropski parlament izglasao je u sredu rezoluciju koja sadrži predloge mehanizma namenjenog zaštiti i jačanju demokratije, vladavine zakona i osnovnih prava. Razlog je jednostavan: sadašnji mehanizmi za nadgledanje demokratije u zemljama EU nisu više efikasni, jer ne ograničavaju dovoljno kada vlade odstupaju od pravila. U rezoluciji, zakonodavno telo EU ponovo potvrđuje zabrinutost zbog, kako je utvrdilo, porasta i ukorenjenja autokratskih i neliberalnih tendencija“, pojačane krizom izazvanom korona virusom, kao i zbog korupcije, dezinformacija i zarobljavanja države“ u više zemalja Unije. U dokumentu se navodi da EU nema neophodne instrumente za suočavanje sa kontinuiranom i bez presedana krizom u svojim osnovnim vrednostima, navodeći nesposobnost Saveta da ostvari konkretan napredak u postupcima pokrenutih protiv Mađarske i Poljske. Zbog toga – smatra Evropski parlament – postoje potrebe za specifičnim preporukama koje mogu pokrenuti mehanizam zaštite evropskih vrednosti, postupke za povredu prava i da uslovljavaju pristup evropskim fondovima. Stoga Evropski parlament predlaže institucionalni sporazum za Godišnji ciklus monitoringa (poštovanja) vrednosti Unije“. Sporazum će obuhvatiti preventivna i korektivna pitanja zasnovana na preporukama specifičnim za svaku zemlju, sa rokovima i ciljevima za konkretne mere, postupke za kršenje zakona i budžetske uslovljenosti. Predlozi bi ojačali i zamenili postojeće mehanizme, poput nedavnog izveštaja Evropske komisije o vladavini prava. Nerešavanje bilo kog ozbiljnog problema može da vodi do specifičnih korektivnih mera. U suštini, Evropski parlament predlaže da države koje ne poštuju evropske vrednosti i liberalizam evropskog tipa više nemaju pristup fondovima zajednice zasnovane upravo na principima koje su države prekršile.
Ştefan Stoica, 08.10.2020, 12:51
Evropski parlament izglasao je u sredu rezoluciju koja sadrži predloge mehanizma namenjenog zaštiti i jačanju demokratije, vladavine zakona i osnovnih prava. Razlog je jednostavan: sadašnji mehanizmi za nadgledanje demokratije u zemljama EU nisu više efikasni, jer ne ograničavaju dovoljno kada vlade odstupaju od pravila. U rezoluciji, zakonodavno telo EU ponovo potvrđuje zabrinutost zbog, kako je utvrdilo, porasta i ukorenjenja autokratskih i neliberalnih tendencija“, pojačane krizom izazvanom korona virusom, kao i zbog korupcije, dezinformacija i zarobljavanja države“ u više zemalja Unije. U dokumentu se navodi da EU nema neophodne instrumente za suočavanje sa kontinuiranom i bez presedana krizom u svojim osnovnim vrednostima, navodeći nesposobnost Saveta da ostvari konkretan napredak u postupcima pokrenutih protiv Mađarske i Poljske. Zbog toga – smatra Evropski parlament – postoje potrebe za specifičnim preporukama koje mogu pokrenuti mehanizam zaštite evropskih vrednosti, postupke za povredu prava i da uslovljavaju pristup evropskim fondovima. Stoga Evropski parlament predlaže institucionalni sporazum za Godišnji ciklus monitoringa (poštovanja) vrednosti Unije“. Sporazum će obuhvatiti preventivna i korektivna pitanja zasnovana na preporukama specifičnim za svaku zemlju, sa rokovima i ciljevima za konkretne mere, postupke za kršenje zakona i budžetske uslovljenosti. Predlozi bi ojačali i zamenili postojeće mehanizme, poput nedavnog izveštaja Evropske komisije o vladavini prava. Nerešavanje bilo kog ozbiljnog problema može da vodi do specifičnih korektivnih mera. U suštini, Evropski parlament predlaže da države koje ne poštuju evropske vrednosti i liberalizam evropskog tipa više nemaju pristup fondovima zajednice zasnovane upravo na principima koje su države prekršile.
Parlament će odobriti budžet za 2021.-2027. samo ako postoji konkretan mehanizam uslovljavanja koji omogućava smanjenje ili obustavu finansiranja Unije, ukoliko zemlja članica ne poštuje principe vladavine zakona. Direktno na meti postupaka Unije za pokušaje političkog podređivanja pravosuđa i javnih medija, konzervativni režimi u Mađarskoj i Poljskoj zapretili su blokadom budućeg višegodišnjeg budžeta EU i evropskog fonda za oporavak nakon pandemije u visini od 750 milijardi evra, ako će biti uvedena uslovljavanja vladavinom zakona. Na bivšem komunističkom Istoku postoji iskušenje da se pravila tumače u ličnu korist. Iako protiv njih nije pokrenut prekršajni postupak, Rumunija, Bugarska i Slovačka kritikovane su zbog korupcije a bivša levičarska vlada u Bukureštu, zbog pogubnih izmena u zakonima o pravosuđu.