Evropa i referendum u Katalunji(03.10.2017)
Decenijama smatrana kao jedna celina, i kao prostor zajedničkih vrednosti, demokratije, prosperiteta i mira, Zapadna Evropa suočava se sada sa separatističkim trendom koji je uzdrmao u nedelju Katalunju i celu Španiju. Regionalna vlada iz Barselone je saopštila da je 40% ukupnog broja upisanih birača, dakle 2,5 miliona učestovalo na referendumu o samostalnosti, a 90 % njih glasalo je razvod od Španije. Daleko od toga da imaju razloge za slavlje, separatisti nisu imali podršku ni polovine birača. Sa svoje strane španska vlada koja je u međuvremenu proglasila referendum ilegalnim i suprotnim Ustavu zemlje, oštro je kritikovana od strane evropskih partnera zbog nasilnog ponašanja policajaca koji su tamo razmešteni da bi zaustavili ovo narodno izjašnjavanje. Policajci su povredili više stotina separatista, ušli su u školama i u drugim javnim ustanovama da bi zaustavili glasanje, konfiskovali su izborni materijal i preuzeli su kontrolu centra gde je trebalo da se broje lističi. Politički i ekonomski analitičari tvrde da razvod između Barselone i Madrida bi doneo velike troškove za sve. Katalunja, autonomni region sa oko 7,5 miliona žitelja je najrazvijenija regija Španije, ali i regija sa najvećim dugovima u ovoj zemlji. Javni dug u iznosu od 44 miliardi evra bi trebalo da se odmah isplati ako ostaje bez garancije Madrida. S druge strane, više od 40% izvoza automobila i elektronske opreme Španije potiće iz ovog regiona, koji donosi i 12 od ukupno 60 miliardi evra koliko zemlja zarađuje od turizma. Evropska komisija pozvala je špansku vladu i secesioniste da brzo pređu od sučeljavanja na dijalog i osudila je pribegavanje nasilju u toku referenduma. I u Bukureštu, Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da žali zbog incidenata od nedelje, kao posledica neispoštovanja ustavnog poredka u Španiji, i ponovo izražava snažnu podršku Rumunije za suverenost i teritorijalnu celovitost ove zemlje. Španija je važan saveznik i strateški partner naše zemlje, odnosi koje se izražavaju i na bilateralnom nivou, ali i u okviru EU i na međunarodnom planu, istiće jedan kominike rumunske diplomatije, u kojem se dodaje da legitimnost svakog procesa ili svake akcije koja drži za unutrašnje uređenje jedne države se zasniva u potpunosti na Osnovni zakon, odnosno na državno uređenje te države. Zato Rumunija ponovo istiće svoj dosledni stav za poštovanje međunarodnog prava, koji ne dozvoljava teritorijalne izmene bez odobrenja uključene države.
Bogdan Matei, 03.10.2017, 16:10
