Evroatlantska bezbednost i grupa „Bukurešt 9“
Još od osnivanja, na početku Hladnog rata, pre tačno sedam decenija, razlog postojanja NATO-a bio je, prema čuvenoj izreci, “ da zadrži Amerikance u Evropu a Ruse van nje.“ Istovremeno sa padom komunističkih diktatura na istoku kontinenta, vrednosti slobodnog sveta proširile su se izvan nekadašnje Gvozdene zavese. A bivši sovjetski sateliti, jednom oslobođeni, izabrali su Severnoatlantski savez. Geopolitički, istočni bok alijanse ostaje najvulnerabilniji, tako da su države u regionu prisiljene da koordiniraju svoje strategije beybednosti. U četvrtak, u Košicama, u Slovačkoj, predsednici Rumunije, Bugarske, Češke, Estonije, Mađarske, Litvanije, Letonije, Poljske i Slovačke usvojili su, na kraju samita u Formatu Bukurešt 9, deklaraciju u kojoj se naglašava važnost naprednog prisustva NATO-a od Baltičkog do Crnog mora. Pokrenut na inicijativu šefova država Rumunije i Poljske, prvi samit format B9 održan je u novembru 2015. godine u Bukureštu, a drugi u junu 2018. Godine, u Varšavi. U Košicama, u prisustvu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, devet predsednika ponovili su zabrinutost zbog sukoba u istočnom delu Ukrajine i nedavnih tenzija u Azovskom i Crnom moru. Nedavne vojne akcije pokazale su da Rusija i dalje preti stabilnosti ovog regiona – rekao je predsednik Rumunije Klaus Iohannis. On je naglasio da dešavanja u ovom regionu pokazuju da savezničke države moraju učiniti više za snažnu kopnenu, vazdušnu i pomorsku odbranu. Predsednik Iohannis je kazao da bi trebalo pružati veću podršku istočnim partnerima NATO-a, kao što su Ukrajina ili Gruzija, da se poveća njihova sposobnost da se brane od bilo kakve pretnje, vojne, sajber ili propagandističke. Pored toga, izjavio je šef rumunske države, potrebna je bliska saradnja u odnosima između NATO-a i Evropske unije. Prema rečima dopisnika Radio Rumunije, predsednik Poljske, Andrzej Duda, takođe se zalagao za jačanje savezničkog prisustva na istočnom boku. On je postupke Rusije okvalifikovao jasnijim povratakom imperijalnim ambicijama Rusije, na koje NATO mora adekvatno odgovoriti. Na terenu, inače, čak i ovih dana, američke kopnene snage raspoređene u Evropi dolaze iz Poljske u vazdušnu bazu Mihail Kogalniceanu u jugoistočnom delu Rumunije kao deo obaveze Sjedinjenih Država da osiguraju bezbednost istočnog boka NATO-a, u okviru Atlantic Resolve Operation. 500 američkih vojnika opremljeno je helikopterskim tenkovima i borbenom opremom. Zajedno sa njihovim rumunskim kolegama, učestvuju u multinacionalnim vežbama. Američke snage će stacionirati u Rumuniji devet meseci, nakon čega će biti zamenjene drugim jedinicama, obezbedivši na ovaj način dosledno prisustvo zasnovano na stalnoj rotaciji u Evropi.
Bogdan Matei, 01.03.2019, 13:38
Još od osnivanja, na početku Hladnog rata, pre tačno sedam decenija, razlog postojanja NATO-a bio je, prema čuvenoj izreci, “ da zadrži Amerikance u Evropu a Ruse van nje.“ Istovremeno sa padom komunističkih diktatura na istoku kontinenta, vrednosti slobodnog sveta proširile su se izvan nekadašnje Gvozdene zavese. A bivši sovjetski sateliti, jednom oslobođeni, izabrali su Severnoatlantski savez. Geopolitički, istočni bok alijanse ostaje najvulnerabilniji, tako da su države u regionu prisiljene da koordiniraju svoje strategije beybednosti. U četvrtak, u Košicama, u Slovačkoj, predsednici Rumunije, Bugarske, Češke, Estonije, Mađarske, Litvanije, Letonije, Poljske i Slovačke usvojili su, na kraju samita u Formatu Bukurešt 9, deklaraciju u kojoj se naglašava važnost naprednog prisustva NATO-a od Baltičkog do Crnog mora. Pokrenut na inicijativu šefova država Rumunije i Poljske, prvi samit format B9 održan je u novembru 2015. godine u Bukureštu, a drugi u junu 2018. Godine, u Varšavi. U Košicama, u prisustvu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, devet predsednika ponovili su zabrinutost zbog sukoba u istočnom delu Ukrajine i nedavnih tenzija u Azovskom i Crnom moru. Nedavne vojne akcije pokazale su da Rusija i dalje preti stabilnosti ovog regiona – rekao je predsednik Rumunije Klaus Iohannis. On je naglasio da dešavanja u ovom regionu pokazuju da savezničke države moraju učiniti više za snažnu kopnenu, vazdušnu i pomorsku odbranu. Predsednik Iohannis je kazao da bi trebalo pružati veću podršku istočnim partnerima NATO-a, kao što su Ukrajina ili Gruzija, da se poveća njihova sposobnost da se brane od bilo kakve pretnje, vojne, sajber ili propagandističke. Pored toga, izjavio je šef rumunske države, potrebna je bliska saradnja u odnosima između NATO-a i Evropske unije. Prema rečima dopisnika Radio Rumunije, predsednik Poljske, Andrzej Duda, takođe se zalagao za jačanje savezničkog prisustva na istočnom boku. On je postupke Rusije okvalifikovao jasnijim povratakom imperijalnim ambicijama Rusije, na koje NATO mora adekvatno odgovoriti. Na terenu, inače, čak i ovih dana, američke kopnene snage raspoređene u Evropi dolaze iz Poljske u vazdušnu bazu Mihail Kogalniceanu u jugoistočnom delu Rumunije kao deo obaveze Sjedinjenih Država da osiguraju bezbednost istočnog boka NATO-a, u okviru Atlantic Resolve Operation. 500 američkih vojnika opremljeno je helikopterskim tenkovima i borbenom opremom. Zajedno sa njihovim rumunskim kolegama, učestvuju u multinacionalnim vežbama. Američke snage će stacionirati u Rumuniji devet meseci, nakon čega će biti zamenjene drugim jedinicama, obezbedivši na ovaj način dosledno prisustvo zasnovano na stalnoj rotaciji u Evropi.
