EU udvostručila pomoć Republici Moldaviji (31.05.2023)
Republika Moldavija dugo vremena, navedena na specijalizovanim rang listama kao najsiromašnija evropska država, (bivša sovjetska, sa većinskim rumunofonskim stanovništvom) zavisi od finansijske pomoći zapadnih partnera. Stvari su se pogoršale nakon što su 24. februara 2022. godine ruske trupe napale Ukrajinu. Republika Moldavija je morala da upravlja ogromnim protokom ukrajinskih izbeglica, da pronađe rešenja za ekonomske probleme izazvane ratom u susednoj zemlji i da se odupre neumornim pokušajima Moskve, koja se nikada neće pomiriti sa idejom da u Kišinjevu postoji prozapadni režim, da destabilizuje politiku situacije.
Bogdan Matei, 31.05.2023, 12:08
Štaviše, u Republici Moldaviji vanredno stanje je produženo za 60 dana, počev od 4. juna. Odluka je motivisana rizicima i pretnjama izazvanim ratom koji je pokrenula Ruska Federacija u Ukrajini. Prema rečima nadležnih, Moldavija je izložena asimetričnim pretnjama i širokom spektru manifestacija hibridnog ratovanja.
Takođe je povećan rizik od novih sajber napada na javne institucije i kritičnu nacionalnu infrastrukturu. Republici Moldaviji su i dalje potrebni pravni mehanizmi, predviđeni za vanredno stanje, kako bi se izborila sa nepredvidivim razvojem događaja. U ovoj tmurnoj pozadini, Savet Evropske unije odlučio je u utorak da udvostruči makrofinansijsku pomoć namenjenu Republici Moldaviji, sa 150 na 295 miliona evra.
Prošlog meseca, rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Zigfrid Murešan (PPE-PNL), šef delegacije zakonodavnog tela Zajednice za odnose sa Kišinjevom, izjavio je: nudimo Republici Moldaviji finansijsku podršku koja joj je potrebna da osigura, tokom ove godine, Vladi ima dovoljno sredstava da podrži gradjane i obezbedi ekonomsku stabilnost“. On je dodao da je Republika Moldavija država kandidat za Evropsku uniju i moramo joj pomoći da prevaziđe izazove sa kojima se suočava i nastavi svoje evropske integracije“.
Takođe u utorak, zemlje članice Evropske unije uvele su sankcije protiv sedam osoba, optuženih za veze sa naporima Rusije da destabilizuje“ Republiku Moldaviju. Njihova imovina će biti zamrznuta unutar Unije, a sedmorici pojedinaca biće zabranjen ulazak u EU. Brisel precizira da su ciljani pojedinci političari i biznismeni moldavske ili ruske nacionalnosti koji su se bavili destabilizujućim aktivnostima“, koje ukljucuju planiranje nasilnih demonstracije ili podršku projektima ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).
Odluke su usvojili lideri zajednice dva dana pre nego sto Moldavija treba da bude domaćin drugog samita Evropske političke zajednice (EPC) u četvrtak, gde će se sastati skoro 50 sefova država i vlada zemalja, čije su pretpostavljene vrednosti demokratija, poštovanje ljudskih prava i vladavina prava .
