Ekonomske perspektive i socijalna prilagođavanja (30.03.2022)
Pandemija kovid-19 uticala je u poslednje dve godine na rumunsku ekonomiju. Izgledi za oporavak situacije su postojali, tim pre što su vlasti u Bukureštu početkom marta odlučile da ne produže više stanje pripravnosti i da ne uvode nikakva ograničenja. Invazija na Ukrajinu, koja se skoro poklopila sa izlaskom Rumunije iz pandemije,prouzrokovala je, međutim, nove probleme koji su se preklapali sa postojećim: veoma velika povećanja cena električne energije i prirodnog gasa, sa efektima na sve cene potrošnje. Evropski komesar za privredu, Paolo Đentiloni, je tokom posete Bukureštu govorio o već vidljivom uticaju na inflaciju, koja je u februaru porasla na 6,2% u Evropskoj uniji i 7,9% u Rumuniji. Ove godine – istakao je zvaničnik iz Brisela – Rumunija bi mogla da ima privredni rast od preko 4%, ali će ruska invazija na Ukrajinu uticati na to. Međutim, u novim uslovima u kojima je, nakon pandemije, došao red na rat da generiše strahove, neophodno je koordinisati akcije na nivou zajednice kako bi se ograničila kriza i održao nastavak ekonomskog rasta, kroz Planove za oporavak i rezilijenciju. Očigledno je da bi, ovi planovi, koji su izrađeni pre rata, po mišljenju evropskog komesara za privredu, mogli da se usklade u granicama važećih propisa zajednice, ali su u svakom slučaju izuzetno važni, jer predstavljaju motore rasta u teškoj situaciji. Putem Plana za oporavak i rezilijenciju, Rumunija bi, na primer, mogla da dobije preko 29 milijardi evra. Vlada Rumunije radi na paketu mera za upravljanje efektima visoke inflacije i sukoba u Ukrajini, posebno u cilju suprotstavljanja rastu cena energenata i hrane – rekao je ministar finansija Adrijan Kačiu. On je rekao i da bi najmanje 70-80% mera koje će se sprovoditi trebalo da bude finansirano evropskim novcem. Jedna od ovih mera bila bi podrška za preko 3,5 miliona Rumuna sa niskim primanjima. Moglo bi im se pomoći vaučerima da se izbore sa talasom poskupljenja i o tome se raspravlja u vladajućoj koaliciji. Socijaldemokratska partija (PSD) predlaže dodelu vaučera u vrednosti od 50 evra za osnovne namirnice na svaka dva meseca, porodicama sa decom, osobama sa invaliditetom i penzionerima sa niskim primanjima. Učenicima iz siromašnih porodica bi se takođe pomoglo vaučerima od 30 evra za kupovinu namirnica, odeće i hrane. Nacionalna liberalna stranka (PNL) se slaže da se građanima sa niskim primanjima dodele vaučeri za osnovne namirnice i čak je predložila da se vrednost pojedinih vaučera udvostruči.
Roxana Vasile, 30.03.2022, 14:22
Pandemija kovid-19 uticala je u poslednje dve godine na rumunsku ekonomiju. Izgledi za oporavak situacije su postojali, tim pre što su vlasti u Bukureštu početkom marta odlučile da ne produže više stanje pripravnosti i da ne uvode nikakva ograničenja. Invazija na Ukrajinu, koja se skoro poklopila sa izlaskom Rumunije iz pandemije,prouzrokovala je, međutim, nove probleme koji su se preklapali sa postojećim: veoma velika povećanja cena električne energije i prirodnog gasa, sa efektima na sve cene potrošnje. Evropski komesar za privredu, Paolo Đentiloni, je tokom posete Bukureštu govorio o već vidljivom uticaju na inflaciju, koja je u februaru porasla na 6,2% u Evropskoj uniji i 7,9% u Rumuniji. Ove godine – istakao je zvaničnik iz Brisela – Rumunija bi mogla da ima privredni rast od preko 4%, ali će ruska invazija na Ukrajinu uticati na to. Međutim, u novim uslovima u kojima je, nakon pandemije, došao red na rat da generiše strahove, neophodno je koordinisati akcije na nivou zajednice kako bi se ograničila kriza i održao nastavak ekonomskog rasta, kroz Planove za oporavak i rezilijenciju. Očigledno je da bi, ovi planovi, koji su izrađeni pre rata, po mišljenju evropskog komesara za privredu, mogli da se usklade u granicama važećih propisa zajednice, ali su u svakom slučaju izuzetno važni, jer predstavljaju motore rasta u teškoj situaciji. Putem Plana za oporavak i rezilijenciju, Rumunija bi, na primer, mogla da dobije preko 29 milijardi evra. Vlada Rumunije radi na paketu mera za upravljanje efektima visoke inflacije i sukoba u Ukrajini, posebno u cilju suprotstavljanja rastu cena energenata i hrane – rekao je ministar finansija Adrijan Kačiu. On je rekao i da bi najmanje 70-80% mera koje će se sprovoditi trebalo da bude finansirano evropskim novcem. Jedna od ovih mera bila bi podrška za preko 3,5 miliona Rumuna sa niskim primanjima. Moglo bi im se pomoći vaučerima da se izbore sa talasom poskupljenja i o tome se raspravlja u vladajućoj koaliciji. Socijaldemokratska partija (PSD) predlaže dodelu vaučera u vrednosti od 50 evra za osnovne namirnice na svaka dva meseca, porodicama sa decom, osobama sa invaliditetom i penzionerima sa niskim primanjima. Učenicima iz siromašnih porodica bi se takođe pomoglo vaučerima od 30 evra za kupovinu namirnica, odeće i hrane. Nacionalna liberalna stranka (PNL) se slaže da se građanima sa niskim primanjima dodele vaučeri za osnovne namirnice i čak je predložila da se vrednost pojedinih vaučera udvostruči.
