Državni budžet Rumunije za 2018. godinu
Prema očekivanjima komentatora, predsednik Rumunije Klaus Johanis je u sredu potpisao zakon o državnom budžetu i zakon o budžetu socijalnog osiguranja za 2018. godinu. Šef države je, medjutim, upozorio da Rumunija treba da izbegne klopku neodrživog ekonomskog rasta, koji se bazira u glavnom na potrošnji, budžetskim deficitima i gomilanju javnog duga. On je naglasio da prioritet vlade treba da bude bolje prikupljanje poreskih prihoda, jer su sada medju najmanjima u Evrpskoj uniji i da se realizuju predvidjene investicije.
Bogdan Matei, 04.01.2018, 12:11
Budžetska konstrukcija bazira se- dodao je predsednik- na smanjenju poreza na profit sa 16% na 10% i na transferu doprinosa za socijalno osiguranje zaposlenima. U ovim uslovima, upozorava predsednik, vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) ima obavezu da ispuni očekivanja stanovnika.
Budžet za 2018. godinu usvojen je u Parlamentu tri dana pre Božića. Hiljade amandmana opozicionih stranaka Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije Spasite Rumuniju (USR) i Partije Narodnog pokreta (PMP), socijaldemokratska i liberaldemokratska većina je odbila, smatrajući da je budžet uravnotežen i da poštuje program vlade. Socijaldemokratski premijer Mihaj Tudose izjavio je pred senatorima i poslanicima da su prioriteti vlade zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura, oblasti za koje će se izdvojiti veći fondovi nego u prethodnim godinama i da rezultati primene ovog budžeta neće kasniti.
Budžet predvidja privredni rast od 5,5%, godišnju stopu inflacije od 3,1%, kurs od 4,55 leja za jedan evro i prosečnu neto zaradu od oko 600 evra. Budžetski deficit procenjuje se na 2,97% bruto nacionalnog proizvoda. Predsednik vlade je izjavio da je ovaj budžet najvelikodušniji od svih budžeta u poslednje tri decenije. Uspećemo da povećamo životni standard stanovnika Rumunije, obećao je premijer na plenumu parlamenta.
Ne računajući političke igre, ekonomske i društvene strategije vlade u Bukureštu izazvale su prošle jeseni proteste sindikata i poslodavstava. Lideri glavnih sindikalnih centrala tvrde da će izmene zakona o platama, koji je stupio na snagu 1. januara, izazvati smanjenje ličnih dohodaka. Deprecijacija nacionalne monete lej u odnosu na evro, kao i povećanje cene komunalnih usluga, prehrambenih proizvoda i drugih usluga- argumenti su koji navode na pomisao da će naredni period biti prepun ekonomskih neizvesnosti i društvenih tenzija.
