Dosije Revolucije
Krajem 1989., stanovnici Temišvara, bez obzira na posledice, doneli su odluku da se suprostave totalitarnom režimu Nikolaja i Elene Čaušesku. Jedna nezakonita mera lokalnih vlasti pretvorila se postepeno u antisistemsku pobunu. 20. decembra Temišvar je proglašen «prvim rumunskim slobodnim gradom od komunizma». Protesti su se ubrzo proširili na celu zemlju i dostigli vrhunac 22. decembra, kada je bračni par Čaušesku pobegao helikopterom. U prestonici Rumunije i drugim većim gradovima počeo je pokolj koji je trajao do 25. decembra.
Roxana Vasile, 20.12.2017, 11:55
Krajem 1989., stanovnici Temišvara, bez obzira na posledice, doneli su odluku da se suprostave totalitarnom režimu Nikolaja i Elene Čaušesku. Jedna nezakonita mera lokalnih vlasti pretvorila se postepeno u antisistemsku pobunu. 20. decembra Temišvar je proglašen «prvim rumunskim slobodnim gradom od komunizma». Protesti su se ubrzo proširili na celu zemlju i dostigli vrhunac 22. decembra, kada je bračni par Čaušesku pobegao helikopterom. U prestonici Rumunije i drugim većim gradovima počeo je pokolj koji je trajao do 25. decembra.
Od 16. do 25. decembra 1989. godine poginulo je više od 1000 osoba, a 3.400 je ranjeno. Rumunija je postala jedina država Istočnog bloka u kojoj je režim smenjen silom, a lideri Nikolaje i Elena Čaušesku streljani. «Ko je pucao u nas 21. i 22. decembra?», lajtmotiv je i ovih dana stanovnika Rumunije koji su se 1989. godine borili za slobodu žrtvujući živote.
Nakon odluke da se stavi ad akta, dosije revolucije je ponovo otvoren prošle godine, jer su vojni tužioci pokušali da pronadju odgovor na ovo nerešeno pitanje da bi istina isplivala na videlo dana. Jedan centralni list okvalifikovao je zaključak anketnih vlasti istorijskim. Vojni tužilac Marijan Lazar je izjavio: «Utvrdjeni je sastav političko-vojne komande koja je ubrzo posle begstva predsednika preuzela vlast u Rumuniji. Izveden je zaključak da u decembru 1989. godine nije postojao nikakav vakuum vlasti. Iz raspoloživih dokaza vojni tužioci su konstatovali da je vojna diverzija počela 22. decembra 1989. i da je predstavljala glavni razlog mnogih ubistava, ranjavanja i razaranja. Istrage su dokazale da su postojali mehanizmi konstantnih dezinformacija sa teškim posledicama lansiranim preko javne radiotelevizije i vojnih sredstava informisanja, stvarajući terorističku psihozu na nacionalnom nivou.»
Anketni organi tvrde da je identifikovan i zvuk sa efektom panike za vreme poslednjeg govora Nikolaja Čaušeskua 21. decembra 1989., koji je zajedno sa drugim elementima doprineo dezorganizaciji mitinga i izbijanju protesta u Bukureštu. Dokazano je, takodje, da su do streljanja bračnog para Čaušesku identifikovana još tri pokušaja njihove fizičke likvidacije.
