Dan Slušalaca Radija Rumunija Internacional

Dobro došli, dragi prijatelji, na susret sa ovogodišnjim izdanjem emisije Dan slušalaca Radija Rumunija Internacional. Po ustaljenoj praksi, ove godine pozvali smo vas da odgovorite na pitanje Gde žive najsrećniji ljudi?

România Internațional, 06.11.2016, 18:11

Dobro došli, dragi prijatelji, na susret sa ovogodišnjim izdanjem emisije Dan slušalaca Radija Rumunija Internacional. Po ustaljenoj praksi, ove godine pozvali smo vas da odgovorite na pitanje Gde žive najsrećniji ljudi?

Sa interesovanjem smo čekali vaše odgovore, koji su veoma različiti, kao i vi, koji živite u raznim zemljama širom sveta. Neki od vas pomenuli rang-liste, drugi zemlje ili geografska područja. Pojedini su se odnosili na domovinu ili rodno mesto, neki čak i na Rumuniju. Neki su definisali sreću u odnosu na ljude u teškim situacijama. Ali, najveći broj naših prijatelja je mišljenja da sreća zavisi od ispunjenog društvenog života.

Pozivamo vas da u nastavku programa saslušate vaše najzanimljivije doprinose za našu specijalnu emisiju posvećenu Danu slušalaca Radija Rumunija Internacional.

Na samom početku predstavićemo vam mišljenje Ileane Belu iz Srbije: «Smatram da je najsrećniji čovek onaj koji se najbolje oseća u svojoj koži, koji je zadovoljan samim sobom. Negde sam pročitala da je nas Bog stvorio u nedelju, jer mi Rumuni najviše volimo da igramo i pevamo. Mislim da su ljudi koji pevaju, igraju, koji su okruženi ljubavlju svojih najdražih, najsrećniji bez obzira gde se nalazili! Isto tako verujem u kinesku izreku “da su oni ljudi koji gaje cveće srećni. Lepo je i srećan si kad vidiš kako negujući ih to cveće raste i nagradjuje te svojim mirisom, bojom i lepotom!»

Miodrag Ristić iz Srbije, takodje, pisao nam je sledeće: Gde žive najsrećniji ljudi?Po mom skromnom mišljenju, pojam sreća, najsrećniji, nije apsolutna kategorija, već relativna odrednica u životu svakog čoveka. Ponekad čoveka usreće i veoma male stvari, takoreći sitnice, dok nekada i ostvarenje velikih životnih ciljeva u životu čoveka prođu skoro neprimetno. Više puta sam mislio gde na kugli zemaljskoj ljudi žive srećno,bezbrižno i rasterećeno. Zaključio sam da najbolje životne uslove imaju stanovnici gradova- država, kao što su na primer – Kuvajt, Singapur, Andora, Gibraltar, ili država koje su po svojoj površini i po broju stanovnika male, primera radi kao kneževina Monako koja postoji od 1297. godine, a ima svega 36.000 stanovnika. Kao dobar primer gde žive srećni ljudi uzeo bih novostvorenu evropsku državu koja se zove Slovenija. To je mala podalpska država koja ima tek nešto više od 2 miliona stanovnika. Ekonomija zemlje je vrlo dobro razvijena, po nekim procenama u najboljem je stanju od svih tranzicionih država u Evropi. Uspeh poslovanja se sačuvao u rudarstvu i elektronskoj industriji. Raskošna priroda planinskih predela prosto mami turiste iz svih delova Evrope. Veliki napredak je postignut u pogledu banjskog turizma i sa malim, ali kvalitetnim jadranskim primorskim letovalištima. Tu su i skijaški centri koji, takođe, uspešno posluju. Lepi godišnji prihodi dolaze od poljoprivrede kroz proizvodnju raznih vrsta sireva, kačkavalja i mesa. Uostalom, kao što su minijature u umetnosti zanimljive i lepe, tako je i u životu sa malim zemljama sveta.“

Amela Omerspahić iz Bosne i Hercegovine misli da je najsretnija zemlja domovina i nastavlja: Mislim da je najveća sreća nastaviti živjeti u mjestu gdje je čovjek rodjen. Mi imamo izreku: Svako je kovač svoje sreće“. Mislim da je to istinito, jer mi treba sami sebi postavljati ciljeve realne i ostvarive. Ne treba dozvoliti da nam ovo potrošačko društvo nameće materijalne standarde. Svi ne možemo sve imati, ali možemo biti zadovoljni sa onim što imamo, jer sigurno postoje ljudi kojima je i ono što mi imamo neostvarivo. Treba odgajati i učiti djecu da budu sretni, više nego da budu najbolji u školi ili na poslu.

Stefano Citterio iz Italije pisao nam je sledeće: “Na pitanje “gde žive najsrećniji ljudi teško je odgovoriti. Mi koji živimo u zemljama koje se suočavaju sa nezaposlenošću ili imaju niži životni standard mislimo da su zemlje u kojima žive najsrećniji ljudi na severu Evrope, odnosno Švedska, Norveška i Finska. Medjutim, svi znamo da je u ovim zemljama stopa samoubistva veoma visoka, što dokazuje da sreća nije baš karakteristika ovih naroda. Ja verujem da ne postoje prave srećne nacije i uveren sam da je srećan čovek onaj koji se dobro oseća u mestu u kojem živi. Naravno da je odgovor na vaše pitanje individualan i zato sa skepticizmom gledam na one statistike o najsrećnijim zemljama na svetu.

José Luis Corcuera iz Španije pisao nam je da postoji zemlja u kojoj misli da bi srećno živeo: “Ako bi trebalo da se sada opredelim za mesto u kojem smatram da bih bio srećan, ovo je Kosta Rika, mala zemlja u kojoj su stvari dobro napravljene, zdravstveni i obrazovni sistem su dobro implementirani i ne bih imao probleme sa prilagodjavanjem, jer govorimo isti jezik i imamo mnogo kulturnih sličnosti. Ovome se može pridodati činjenica da je više od jedne četvrtine ukupne površine zemlje je zaštićena oblast, jer je Kosta Rika pionir u osnivanju nacionalnih parkova.

Christian Ghibaudo, koji živi na Azurnoj obali, u Francuskoj, misli da bi mogao biti srećniji u dve evropske države i objašnjava: “U ovogodišnjem “Svetskom izveštaju o sreći, Francuska zauzima tek 32. mesto, mnogo iza Danske, Švedske, Kanade ili Izraela, ali upravo pre Saudijske Arabije. Ja lično ne znam da li sam zaista srećan što živim u Francuskoj, jer je ponekad ovde teško živeti. Prvo, zbog administrativnih problema, političkog života, korupcije i nepoštenja. Medjutim, svestan sam da živim u prijatnoj zoni, imam posao, a plata je dovoljna za moje potrebe. Ali, dobro se osećam i u drugim zemljama, kao što su Engleska i Italija, u kojima bih bio srećan da živim. Mislim da bih u ovim zemljama mogao da živim do kraja života. I verujem da bi bio srećan treba da imaš dobar životni vek, pristup zdravstvenoj zaštiti, da živiš u miru, da imaš posao koji ti omogućava da živiš pristojno. A sloboda?Ima li i ona svoje mesto ovde?

Nouari Naghmouchi iz Alžira smatra da najsrećniji ljudi žive u Norveškoj: Ovo je lepa zemlja, koju bih želeo da posetim. Prema medijima, u ovoj zemlji postoji prava sloboda, ljudi su srećni i dobro žive. Danska je zemlja sa bogatom kulturom i njeni stanovnici je vole jer imaju sve.

Hans Verner Lollike iz Danske upozorava, medjutim, da sreća ne može biti postignuta bez napora: “Danska je u više navrata zauzela, zajedno sa drugim skandinavskim zemljama, čelna mesta u sondažima o najsrećnijim ljudima na svetu, ali uglavnom nisam siguran da smo mi srećniji od drugih naroda. Imamo besplatno školovanje, besplatne zdravstvene usluge, socijalnu pomoć, sigurnost radnog mesta i sutrašnjice, ali nedostaje nam potpuna ravnopravnost polova, posebno kada je reč o promovisanju zaposlenih, mislim na žene, ili plate. Po mom mišljenju, sreća je veoma subjektivan pojam, jer ona ne može biti posredovana, kupljena ili podarena. Sreća se pojavljuje i gotovo. Ja lično ne mogu objasniti šta je sreća u odsustvu moje hrišćanske vere, prema kojoj je sve u životu Božiji dar.

Christer Brunstrom iz Švedske smatra da sreća je efekat stava čoveka prema životu: “Nedavne sondaže pokušavaju da izmere razne kriterjume, poput dohodaka, zdravstvenih usluga, nivoa obrazovanja, očekivanog životnog veka i bezbednosti. Medjutim, sreća je osećaj koji imaju i bogati i siromašni ljudi, ma gde oni živeli. Naravno, mnogo je lakše biti srećan kada ne treba da brineš o novcu ili zdravlju. Po mom mišljenju, prava sreća je snažan osećaj zadovoljstva životom i ljudima iz okruženja, svakodnevnom radošću, drugim rečima to je stav prema životu. Mnogi ljudi nalaze svoju sreću u verskom kontekstu, kada veruju u Boga koji brine o svim problemima. Čitao sam negde da je Kraljevina Butan jedina zemlja na svetu u kojoj je nivo sreće izmeren u odnosu na proces razvoja zemlje.

Paul B. Walker iz Sjedinjenih Američkih Država uveren je da srećni ljudi mogu živeti bilo gde: “Ja sam živeo u brojnim američkim mestima i bio sam srećan svugde. Svako mesto je bilo jedinstveno i različito od drugih, tako da sam uvek sam uživao u nečemu. Šta mene čini srećnim? Pa, činjenica da mi je šef dobar čovek koji me poštuje i lepo se ponaša i da su ljudi u mom selu veoma ljubazni. Naravno, bogat i ukusan ručak nakon posla čini me, takodje, srećnim.

Jonathan Murphy iz Irske pisao nam je da su društveni odnosi najznačajniji element srećnog života: Ključ srećnog života je imati pored tebe porodicu i prijatelje, što čini da se u jednom mestu osećamo “kod kuće. Kada ti je porodica blizu imaš uvek mrežu ljudi raspoloženih da ti pomognu. Na žalost, u modernom svetu sve nam je teže da uživamo u ovoj vrsti sreće, jer mnogobrojne porodice imaju članove koji žive van granica zemlje. Medjutim, duh mesta koje smatramo “kod kuće živ je u nama i našim srcima i delimo ga sa našim najdražima i kada izmedju nas postoji velika razdaljina.

Alexander Podolski iz Ukrajine piše da: “Najverovatnije, najsrećniji ljudi žive na ostrvima u Okeaniji. Čitao sam negde da se u zemljama Centralne Amerike ljudi smatraju srećnijim od stanovnika bogatih skandinavskih država.

Muhamed Al-Sayed Abdul Rahim iz Egipta ocenjuje da: “Većina srećnih ljudi živi na izolovanim i udaljenim ostrvima okeana. Oni su daleko od našeg užurbanog i promenljivog sveta koji zavisi danas od modernizacije i tehnologije, daleko su od političkih sukoba i rata. Oni žive kako su živeli i njihovi dedovi i pradedovi usred prirode koju vole i poštuju. Ja lično, nalazim svoju sreću u porodici i sredini u kojoj živim. Srećan sam kad vidim da su svi moji najdraži zdravi. No, kada govorimo o sreći treba da pomislimo na ljude koji su se odjednom nerado našli u konfliktnoj zoni ili ratu i da ih pitamo šta za njih znači sreća. Odgovor je svuda isti: mir i život u tihoj atmosferi, daleko od krvavih konflikata i ratova. I onda konstatujemo da smo mi ostali srećni ljudi.“

Leng Yue iz Kine misli da sreću možemo naći daleko od urbanske gužve: Kad samo bio mladji, jedan drug mi je rekao da nije važno mesto u kojem živiš, već su važni ljudi sa kojima živiš. Ovo znači da si srećan kada nadješ voljenu osobu. Ali sreća je i onda kada živiš blizu planina i reka, daleko od velikih i bučnih gradova.

Sreća ne zavisi od mesta ili druge osobe, već od trenutaka, piše Hugo Longhi iz Argentine i nastavlja: “Mislim da su najsrećniji ljudi oni koji uživaju u malim stvarima, koji rade da bi zaradili dovoljno za svoje potrebe i ne troše mnogo vremena za to. Gde žive najsrećniji ljudi? Ja mislim da sreća nije svojstvena jednom narodu ili jednom geografskom mestu. Sreća je sačinjena od momenata, jer nijedan čovek nije srećan svo vreme ili u dotičnom mestu. Isto vino je ukusnije kad ga piješ u prijatnom društvu. Ako u našem životu postoje prijatni trenutci i lepa iskustva, možemo reći da smo dotakli sreću.

Ivan Lebedev iz Rusije opisuje za nas srećnog čoveka: Srećni su ljudi koji su imali srećno detinjstvo i zaljubljeni su. Onakvi ljudi neće pokvariti ovaj svet prigovorima i sumnjama. Oni su zaštićeni ljudi. Čuvaju samo uspomene o dobrim osećajima i mislima. Sudbina srećnih ljudi je da vole i budu voljeni. Njima nije potrebno dokazati ništa, jer u njihovim srcima postoji ljubav i svaki dan za njih ima smisao. Srećne ljude prepoznaješ po osmehu, po slikama, po sličnosti sa Bogom. Srećni ljudi ne pokušavaju da pokvare svet, jer je život na našoj planeti opšti rad u ime sopstvene i kolektivne sreće.