Dan sa višestrukim značajem (25.10.2016)
Vojnim i religioznim svečanostima danas 25. oktobra obelezava se Dan rumunske vojske u svim garnizonima i na ratnim poprištima u inostranstvu. Ministar odbrane Mihnea Motok govorio je o značaju ovog datuma:..Danas obeležavamo tradicije vojske naših hrabrih tvoraca narodne isrorije, pa sve do kaljenih vojnika trećeg milenijuma na ratnim poljima. Danas odajemo počast svim poginulim herojima naše vojske tokom istorije. Prilika je da odamo zahvalnost veteranima naše vojske, ljudima koji su preživeli poslednji svetski rat i vojnicima koji su izvršavali medjunarodne misije u poslednjim decenijama.’’
Bogdan Matei, 25.10.2016, 10:56
Vojnim i religioznim svečanostima danas 25. oktobra obelezava se Dan rumunske vojske u svim garnizonima i na ratnim poprištima u inostranstvu. Ministar odbrane Mihnea Motok govorio je o značaju ovog datuma:..Danas obeležavamo tradicije vojske naših hrabrih tvoraca narodne isrorije, pa sve do kaljenih vojnika trećeg milenijuma na ratnim poljima. Danas odajemo počast svim poginulim herojima naše vojske tokom istorije. Prilika je da odamo zahvalnost veteranima naše vojske, ljudima koji su preživeli poslednji svetski rat i vojnicima koji su izvršavali medjunarodne misije u poslednjim decenijama.’’
Rumunskoj vojsci, instituciji koja prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja uživa najveće poverenje, odaje se pocast i u Republici Moldaviji. Ministar odbrane Moldavije Anatol Šalaru odao je priznanje rumunskim vojnicima koji su žrtvovali živote u drugom svetskom ratu. Današnje generacije mogu govoriti rumunski zahvaljujući ljudima koji su žrtvovali zivote za veru, rod i istinu — dodao je ministar Šalaru. 25. oktobar je povezan sa poslednjim svetskim ratom. 1944. godine posle ulaska u grad Karej, vojska je oslobodila poslednji pedalj rumunske teritorije na severu Transilvanije, do tada pod madjarskom okupacijom. Učesnici tadašnjih dogadjaja i istoričari tvrde da se oslobodjene moglo ostvariti i ranije, ali su oficiri smatrali da treba da odmore snage pre konačnog obracuna kako bi se pobeda poklapala sa rodjendanom Kralja Mihaja I, komandanta vojske. Rodjen 25. oktobra 1921. godine Kralj Mihaj je poslednji od četiri suverena iz dinastije nemačkog porekla Hohencolern-Sigmaringen koja je došla na presto 1866. godine i formirala modernu Rumuniju. Mihaj je ustoličen 1940. godine, posle abdikacije svog oca, nepopularnog Karola II. 23. avgusta 1944. godine Kralj je naredio hapšenje takašnjeg de fakto rukovodioca države, maršala Jona Antoneskua, povlačenje Rumunije iz alijanse sa hitlerovskom Nemačkom i povratak tradicionalnim saveznicim SAD i Velikoj Britaniji. Prema oceni istoričara, ova odluka skratila je drugi svetski rat za šest meseci i spasila više stotina hiljada ljudskih života. Tri godine kasnije, kada se zemlja praktično našla pod sovjetskom vojnom okupacijom i sa marionetskom komunistickom vladom, Kralj je bio primoran na abdikakaciju i egzil. Rumunskom suverenu,koji je mogao da se vrati u domovinu tek posle antikomunisticke revolucije, vraćeno je oduzeto državljanstvo i deo vlasnistva. Kralj Mihaj je u zapadnim kancelarijama, u svojstvu specijalnog ambasadora, promovisao ulazak Rumunije u NATO 2004. i Evropsku uniji 2007.