Dan koji je promenio svet (11.09.2019)
Amerika i medjunarodna zajednica oplakuju žrtve terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine, dan koji se smatra najcrnjim u istoriji terorističkih napada na civilizovani svet. 3000 osoba je poginulo na današnji dan pre 17 godina kada su komandosi Al Kaide oteli četiri putnička aviona sa kojima su se obrušili na simbole ekonomske i vojne sile SAD, Svetski trgovinski centar i Pentagon. Jedan od aviona, koji se usmerio ka Beloj Kući, srušio se u u blizini jedne šume kada su u bezizlaznoj situaciji putnici napali teroriste. Broj žrtava terorizma se povečavao svake godine, a 2017. godine u njihovo sećanje podignut je novi spomenik, od granita sa imenima svih poginulih. Na posebnoj spomen ploči nalaze se imena poginulih policajaca, vatrogasaca, konstruktora i dobrovoljaca. Na spomen ploči ostavljeno je mesto i za moguce žrtve koje su udahnule pepeo i otrovan dim. Oko 75 hiljada osoba oseća i dalje fizičke i psihičke posldice atentata. Večina poginulih bili su civili, poreklom iz 90 država. Medju njima i petoro Amerikanaca rumunskog porekla: Eudjen Gabrijel Lazar, Korina i Aleksandru Liviju Stan, Džošua Poptean i Ana Fosteris kao i čuveni arhitekta Arkadi Zalcman iz Republike Moldavije po čijem je projektu podignuta zgrada Parlamenta u Kišinjevu. Posle atentata na SAD 11. Septembra 2001. godine prvi put je aktviran 5. član Povelje Severoatlanske alijanse ,,svi za jednog, jedan za sve’’. Bukurešt je kao i celi civilizovani svet osudio je atentate i pridružio prvoj antiterorističkoj koaliciji. Povezana strateškim partnerstvom sa SAD i na pragu ulaska u NATO, Rumunija nije se dvoumila da li da pošalje ili ne snage u Afganistan, gde je teroristička mreža Al Kaide bila pod zaštitom talibana.
Bogdan Matei, 11.09.2018, 10:45
Amerika i medjunarodna zajednica oplakuju žrtve terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine, dan koji se smatra najcrnjim u istoriji terorističkih napada na civilizovani svet. 3000 osoba je poginulo na današnji dan pre 17 godina kada su komandosi Al Kaide oteli četiri putnička aviona sa kojima su se obrušili na simbole ekonomske i vojne sile SAD, Svetski trgovinski centar i Pentagon. Jedan od aviona, koji se usmerio ka Beloj Kući, srušio se u u blizini jedne šume kada su u bezizlaznoj situaciji putnici napali teroriste. Broj žrtava terorizma se povečavao svake godine, a 2017. godine u njihovo sećanje podignut je novi spomenik, od granita sa imenima svih poginulih. Na posebnoj spomen ploči nalaze se imena poginulih policajaca, vatrogasaca, konstruktora i dobrovoljaca. Na spomen ploči ostavljeno je mesto i za moguce žrtve koje su udahnule pepeo i otrovan dim. Oko 75 hiljada osoba oseća i dalje fizičke i psihičke posldice atentata. Večina poginulih bili su civili, poreklom iz 90 država. Medju njima i petoro Amerikanaca rumunskog porekla: Eudjen Gabrijel Lazar, Korina i Aleksandru Liviju Stan, Džošua Poptean i Ana Fosteris kao i čuveni arhitekta Arkadi Zalcman iz Republike Moldavije po čijem je projektu podignuta zgrada Parlamenta u Kišinjevu. Posle atentata na SAD 11. Septembra 2001. godine prvi put je aktviran 5. član Povelje Severoatlanske alijanse ,,svi za jednog, jedan za sve’’. Bukurešt je kao i celi civilizovani svet osudio je atentate i pridružio prvoj antiterorističkoj koaliciji. Povezana strateškim partnerstvom sa SAD i na pragu ulaska u NATO, Rumunija nije se dvoumila da li da pošalje ili ne snage u Afganistan, gde je teroristička mreža Al Kaide bila pod zaštitom talibana.
Prema podacima Ministarstva odbrane u Bukureštu 26 rumunskih vojnika je poginulo u borbenim i patrolnim misijama, a oko 100 je ranjeno u Avganistanu. I danas, 17 godina kasnije, 655 naših vojnika je stacionirano pored Kandahara. Rumunske snage ovde učestvuju u savetovanju i obučavanju avgasnkih snaga bezbednosti, pružaju humanitarnu pomoć civilima i svakodnevno sprovode misije istraživanja.