Dan kad se rodio Brankuši
Pionir moderne apstraknte skulpture, sa rafiniranim delima u bronzi i mermeru, poznat po svojim delima ovalnih glava i ptica u letu, ali i po skulpturama u drvetu, često inspirisanim iz folklora, Rumun Konstantin Brankuši je smatran jednim od najvećih vajara 20. veka. Svojim delima je mnogo doprineo invoaciji jezika i umetničke vizije u savremenoj skulpturi, a od 2016. godine, u Rumuniji se 19. februara proslavlja Dan Brankušija, koji je ove godine u znaku nekoliko specijalnih događaja.
Corina Cristea, 19.02.2020, 11:49
Među ovim događajima se ubraja i otvaranje Nacionalnog Muzeja Konstantin Brankuši“, u Trgu Žiu (jug), u Kući Barbu Ganesku, gde je vajar živeo u periodu kad je radio na Ansamblu Spomenika Put Heroja“, koji sadrži Beskrajni Stub, Sto Ćutanja i Kapija Poljupca. U Bukureštu, Nacionalni Muzej Umetnosti Rumunije iz centra grada je odlučio da ponudi slobodan ulaz posetiocima i zakazane ture sa vodičima u Sali Brankuši iz Nacionalne Galerije.
Počevši od dela Detetova glava“, predstavljena na Zvaničnom Salonu u Parizu 1906. godine, pa sve do Prometeja“, Brankušijeva dela iz Nacionalnog Muzeja Umetnosti Rumunije ilustruju stilski put skulptora do trenutka našuštanja bespotrebnog detalja u korist oblika. U kolekciji se nalaze i dve makete – Kamena stolica i jedan Stub Kapije Poljupca – načinjene za ansambl spomenika iz Trgu Žiu, kao i retko grafičko delo – šematski i elegantni ženski akt. Četiri dela sa kojima je muzej učestvovao na izložbi Brankuši. Sublimacija oblika“ u okviru Festivala Europalija iz Brisela, čije izdanje 2019. godine je bilo posvećeno Rumuniji, sa posebnim akcentom na Brankušijevo delo, takođe su izložena. Da bi se Konstantin Brankuši što više približio publici, osmišljene su i projekcije, uključujući i holograme vajara i nekih njegovih poznatih dela.
Daleko od zemlje, putem testamenta, Brankuši je ostavio u nasledstvo rumunskoj državi sve što je imao u svom ateljeu iz Francuske (preko 80 skulptura), pod uslovom da se njegov atelje pretvori u muzej i obnovi u prvobitno stanje. Njegovo nasledstvo je odbila komunistička vlada, ali ga je Francuska rado prihvatila, a Nacionalni Muzej Moderne Umetnosti iz Pariza (Centar Pompidu) poseduje veliki broj Brankušijevih radova, kao i sve što se nalazilo u njegovom ateljeu. Tek 1964. godine je Brankuši bio ponovo otkriven“ u Rumuniji kao nacionalni genij. Akademija Rumunije ga je proglasila svojim članom, posthumno, 1990. godine.
