Beatifikacija rumunskih episkopa (20.03.2025)
Papa Franja je u utorak izdao dekret o beatifikaciji sedam rumunskih grčkokatoličkih episkopa koji su žrtvovali živote za odbranu vere. Prema zvaničnom web sajtu Svete stolice u procesu beatifikacije obuhvaćeni su Valeriju Trajan Frenciu, Vasile Aftenije, Joan Suču, Tit Liviu Kinezu, Joan Balan, Aleksandru Rusu i Juliu Hosu. Svi su preminuli u komunističkim zatvorima ili na slobodi pod strogom kontrolom političke policije od 1950. do 1970. godine jer nisu želeli da se odreknu grčkokatoličke vere. Rumunija u svojoj istoriji nije upoznala religiozne ratove, ni inkviziciju ili spaljivanja na lomači. U kraljevskom Ustavu iz 1923. godine Pravoslavna i Grčkokatolička crkva, koje su dale ogroman doprinos Ujedinjenju zemlje 1918. godine, proglašene su za nacionalne crkve. Stavljanje Grčkokatoličke crkve van zakona odmah posle Drugog svetskog rata rumunski komunisti su izvršili po modelu sovjetskog okupatora koji nije mogao da toleriše duhovni autoritet Vatikana iza Gvozdene zavese. Grkokatolicizam je u Rumuniji, kao i u zapadnoj Ukrajini bio zabranjen, a imovina nacionalizovana ili predata Pravoslavnoj crkvi .,,Moja borba je završena, vaša se nastavlja’’-izjavio je na posmrtnoj postelji episkop Juliu Hosu. Grčkokatoličkoj crkvi vraćen je deo nekadašnje imovine posle antikomunisticke revolucije1989. godine kada je postala legalna. Prema poslenjem popisu stanovništva 85% rumnunskih državljanana je pravoslavne vere, 4,6% rimokatoličke i samo 1% grčkokatoličke. Prema izjavi grčkokatoličkog episkopa Kluža, Florentina Krihalmeanua Papa Franja će verovatno održati svečanu službu beatifikacije sedam rumunskih sveštenika u rumunskom gradu Blaž, na čuvenoj Poljani slobode, simbolično mesto za identitet Rumuna u Transilvaniji. Svečanost bi bila vrhunac posete Svetog oca Rumuniji od 31. maja do 2 juna. Pod geslom. ,,Koračamo zajedno’’ rimokatolički poglavar posetiće glavni grad Rumunije,najveći istočni grad Rumunije Jaši, zatim Blaž, duhovnu prestoicu rumunskih grkokatolika kao i franjevački samostan u Šimleul Čuk, zoni sa večinskim madjarskim življem. Portparol Pravoslavne patrijaršije Vasile Banesku izjazio je posebno zadovoljstvo potvrdjenom posetom i dodao da izmedju dve crkve postoje veoma dobri odnosi. 1999. godine Rumunija je postala prva zemlja sa večinskim pravoslavnim vernicima koju je posetio jedan rimokatolički poglavar. Na poziv demo-hriščanskog predsednika Emila Konstantineskua i Pravoslavnog patrijarha Teoktista, Jovanu Pavlu II je priredjen veličanstveni doček u Bukureštu. Bez obzira na veroispovest, Rumuni su smantrali da je Jovan Pavle II ,,najvoljeniji Papa u istoriji’’, čovek koji je dao ogroman doprinos padu komunističkih diktatura.
Bogdan Matei, 20.03.2019, 11:20
Papa Franja je u utorak izdao dekret o beatifikaciji sedam rumunskih grčkokatoličkih episkopa koji su žrtvovali živote za odbranu vere. Prema zvaničnom web sajtu Svete stolice u procesu beatifikacije obuhvaćeni su Valeriju Trajan Frenciu, Vasile Aftenije, Joan Suču, Tit Liviu Kinezu, Joan Balan, Aleksandru Rusu i Juliu Hosu. Svi su preminuli u komunističkim zatvorima ili na slobodi pod strogom kontrolom političke policije od 1950. do 1970. godine jer nisu želeli da se odreknu grčkokatoličke vere. Rumunija u svojoj istoriji nije upoznala religiozne ratove, ni inkviziciju ili spaljivanja na lomači. U kraljevskom Ustavu iz 1923. godine Pravoslavna i Grčkokatolička crkva, koje su dale ogroman doprinos Ujedinjenju zemlje 1918. godine, proglašene su za nacionalne crkve. Stavljanje Grčkokatoličke crkve van zakona odmah posle Drugog svetskog rata rumunski komunisti su izvršili po modelu sovjetskog okupatora koji nije mogao da toleriše duhovni autoritet Vatikana iza Gvozdene zavese. Grkokatolicizam je u Rumuniji, kao i u zapadnoj Ukrajini bio zabranjen, a imovina nacionalizovana ili predata Pravoslavnoj crkvi .,,Moja borba je završena, vaša se nastavlja’’-izjavio je na posmrtnoj postelji episkop Juliu Hosu. Grčkokatoličkoj crkvi vraćen je deo nekadašnje imovine posle antikomunisticke revolucije1989. godine kada je postala legalna. Prema poslenjem popisu stanovništva 85% rumnunskih državljanana je pravoslavne vere, 4,6% rimokatoličke i samo 1% grčkokatoličke. Prema izjavi grčkokatoličkog episkopa Kluža, Florentina Krihalmeanua Papa Franja će verovatno održati svečanu službu beatifikacije sedam rumunskih sveštenika u rumunskom gradu Blaž, na čuvenoj Poljani slobode, simbolično mesto za identitet Rumuna u Transilvaniji. Svečanost bi bila vrhunac posete Svetog oca Rumuniji od 31. maja do 2 juna. Pod geslom. ,,Koračamo zajedno’’ rimokatolički poglavar posetiće glavni grad Rumunije,najveći istočni grad Rumunije Jaši, zatim Blaž, duhovnu prestoicu rumunskih grkokatolika kao i franjevački samostan u Šimleul Čuk, zoni sa večinskim madjarskim življem. Portparol Pravoslavne patrijaršije Vasile Banesku izjazio je posebno zadovoljstvo potvrdjenom posetom i dodao da izmedju dve crkve postoje veoma dobri odnosi. 1999. godine Rumunija je postala prva zemlja sa večinskim pravoslavnim vernicima koju je posetio jedan rimokatolički poglavar. Na poziv demo-hriščanskog predsednika Emila Konstantineskua i Pravoslavnog patrijarha Teoktista, Jovanu Pavlu II je priredjen veličanstveni doček u Bukureštu. Bez obzira na veroispovest, Rumuni su smantrali da je Jovan Pavle II ,,najvoljeniji Papa u istoriji’’, čovek koji je dao ogroman doprinos padu komunističkih diktatura.
