Rumunsko-francusko strateško partnerstvo (05.11.2024)
Pariz je još u devetnaestom veku bio prva opcija rumunskih elita i omiljena destinacija rumunskih studenata.
Bogdan Matei, 05.11.2024, 11:53
Pariz je još u devetnaestom veku bio prva opcija rumunskih elita i omiljena destinacija rumunskih studenata. U Francuskoj su utočiste pronašli i mnogi revolucionari 1848. godine nakon ugušene pobune uz pomoć otomanskih i carističkih snaga. Istoričari tvrde da je nedvosmislena podrška Napoleona III bila odlučujuća za ujedinjenje rumunskih kneževina 1859. godine. Francuska je bila i omiljena destinacija antikomunističkih militanata koji su uspeli da se spase diktaturu uspostavljenu uz pomoć sovjetskih okupacionih snaga. Vajar Konstantin Brankuši, eseista Emil Čoran ili dramaturg Eudjen Jonesku poznate su i cenjene svetske, rumunske i francuske ličnosti. Mediji i francusko javno mnjenje sa emocijama su pratili rumunsku antikomunističku revolucije 1989. godine. Posle povratka demokratije u Rumuniji, francusko-rumunski odnosi postali su sve tesniji i dostigli vrhunac 2008. godie kada je postignuto Strateško partnerstvo. U medjuvremenu u septembru 2006. godine Bukurešt je premijerno bio domaćin samita Frankofonije.
U ponedeljak uveče u Parizu premijeri Rumunije i Francuske Marčel Čolaku i Mišel Barnije vodlli su razgovore o jačanju bilateralnog Strateškog partnerstva sa posebnim naglaskom na ekonomsku i odbrambenu komponentu. Šefovi vada dve države naglasili su da su investicije u ključne oblasti kao što su IT, aeronautika i energija od suštinske važnosti. Udvostručenje trgovinske razmene u ovih 16 godina od kada je Strateško partnerstvo postignuto, uzlazni trend i tradicionalni ekonomski odnosi predstavljaju solidne argumente za nastavljanje saradnje u pojačanoj formi- izjavio je predsednik Vlade Rumunije Čolaku, čiju izjavu prenosi izveštac Radio Rumunija iz Pariza. Čolaku je pozitivno ocenio saradnju u obastima bezbednosti kao odluke predsednika Emanuela Makrona da Francuska prezme ulogu okvirne nacije u borbenoj grupi Severnoatlanskog saveza u Rumuniji posle ruske vojne invazije na Ukrajinu, suštinski element konsolidacije položaja Alijanse na istočnom krilu. Naglašena je i želja Francuske da pojača vojno prisustvo u Rumuniji koje sada iznosi 800 vojnika. Premijer Čolaku je zahvalio svom kolegi Barnijeu na doslednoj podršci punoj integraciji Rumunije u Šengenski prostor slobodnog kretanja kao i na pristupanje OCDE-u, jednom od gavnih prioriteta vlade u Bukureštu. Sledeće godine Rumunija i Francuska obeležice 145 godina diplomatskih odnosa i u toku su pripreme koje će predstvljati bogatstvo dve kulture i medjusobne interakcije.
