Rumuni i Zapad (22.01.2025)
Novo istraživanje INSCOP-a pokazuje privrženost Rumuna NATO-u i Evropskoj uniji.
Dragana Diamandi, 22.01.2025, 15:51
Iako se Rumunija suočava se periodom dubokog društvenog nezadovoljstva i frustracije, one nisu povezane sa privrženošću građana NATO-u i Evropskoj uniji. Studija INSCOP-a, objavljena u utorak, pokazuje da 90% Rumuna odbacuje ideju o napuštanju NATO-a, što je rekordan nivo pristupanja Severnoatlantskoj organizaciji. Shodno istraživanju, na osnovu podataka prikupljenih krajem prošle godine, u poslednje tri godine došlo je do porasta privrženosti Rumuna zapadnom pravcu sa stanovišta političkih i vojnih saveza za 10%. Ali više od polovine se oseća izloženo dezinformacijama i lažnim vestima preko televizijskih kanala i društvenih mreža. Istovremeno, više od tri četvrtine kaže da su njihove biračke opcije na prošlim izborima bile pogođene ovom pojavom. Pozivajući se na podatke ankete, direktor INSCOP-a Remus Štefureak smatra da ovo što se sada dešava u Rumuniji „nema nikakve veze sa smanjenjem privrženosti Rumuna evroatlantskom svetu, već je povezano sa unutrašnjim problemima, ekonomskim problemima, socijalnim problemima, sa problemima koji se odnose na nedostatak poverenja u političku klasu, integritet, nedostatak profesionalizma, osećaj da se igre slažu tako da određeni tabor pobedi”. Prema njegovim rečima, to su „interne teme koje se odnose na našu unutrašnju debatu, to nisu teme koje se odnose na način na koji se Rumuni odnose prema evroatlantskom svetu“. Istraživanje takođe pokazuje da skoro tri četvrtine ispitanika članstvo Rumunije u Evropskoj uniji vidi kao prednost u smislu uticaja na ekonomski i društveni život, na porodični i lični život. Pre tri godine, samo 55% Rumuna je verovalo u ovo. Istovremeno, 88% smatra da Rumunija treba da ostane u EU, a 78% da ekonomska budućnost zemlje zavisi od članstva u EU. Pre tri godine, četvrtina stanovništva je rekla da bi Rumuniji bilo bolje da izađe iz Unije. Trenutno, više od polovine Rumuna veruje da zemlja treba da stavi nacionalne interese na prvo mesto, čak i ako to znači kršenje pravila EU. Istraživanje pokazuje i da više od polovine Rumuna veruje da vlasti više deluju u interesu drugih zemalja, da privredu kontrolišu stranci, da država više pomaže multinacionalama nego rumunskim kompanijama ili da postoji dogovor bogatijih zemalja da zadrže Rumuniju u siromaštvu. Istovremeno, preko 60% Rumuna veruje da su u Evropi viđeni kao inferiorni građani, ali smatraju da je Rumunija kulturološki superiornija od zapadnih zemalja. U zaključku istraživanja se navodi da bi 69% ispitanih Rumuna glasalo za nacionalističku stranku ili nacionalističkog kandidata na predsedničkim izborima. Istraživanje se smatra jednim od najrelevantnijih koje je INSCOP objavio poslednjih godina, nudeći jasno razumevanje društvenog nezadovoljstva i faktora koji utiču na percepciju Rumuna u sadašnjem geopolitičkom kontekstu.
