Prednosti članstva u EU (06.03.2025)
U januaru se navršilo 17 godina od pristupanja Rumunije u Evropsku uniju. Istog meseca, istraživanje INSCOP-a pokazalo je da se 9 od 10 Rumuna protivi ideji o izlasku Rumunije iz EU bloka, u poređenju sa oko 72% u januaru 2022.
Dragana Diamandi и Ştefan Stoica, 06.03.2025, 11:49
U januaru se navršilo 17 godina od pristupanja Rumunije u Evropsku uniju. Istog meseca, istraživanje INSCOP-a pokazalo je da se 9 od 10 Rumuna protivi ideji o izlasku Rumunije iz EU bloka, u poređenju sa oko 72% u januaru 2022. Istraživanje Pod nazivom „Rumunija između nacionalnog i evropskog u eri dezinformacija. Ekonomski patriotizam, vrednosti i zavere“, sprovedeno na zahtev organizacije Funki Citizens, takođe je otkrilo stopu poverenja Evropskoj uniji od skoro 67 odsto u poređenju sa 56 odsto u januaru 2022. Istraživanje je sprovedeno nakon šoka zbog poništenja predsedničkih izbora u decembru. Da bi odgovorio klevetnicima, ne malobrojnim, institucija zajednice, ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ u objavi na Fejsbuku navodi:
„U vreme kada ekstremistički glasovi pokušavaju da minimiziraju koristi našeg članstva u Evropskoj uniji, ne zaboravimo da razvoj nije stvar naivnog ponosa, već pragmatizma. „Rumunija se nije ni iz čega razvila, nije se transformisala preko noći i, svakako, nije se razvijala odbijanjem prilika.“
Od svog pristupanja, Rumunija je, naveo je Marčel Bološ, dobila preko 100 milijardi evra evropskih fondova, bruto vrednosti. To je motor koji je iz temelja promenio strukturu naše privrede, naglasio je ministar.
Prema njegovim rečima, Rumunija više nije ekonomska periferija, već zemlja koja ubrzano sustiže, nadmašujući Poljsku, Mađarsku, Hrvatsku i Grčku po BDP po glavi stanovnika, suštinskom pokazatelju životnog standarda.
„Cifra mnogo govori, vrednost uloženih investicija je približno jednaka vrednosti BDP-a u trenutku pristupanja. Ako nismo svesni, krivimo evropski blok, ali činjenica da se nalazimo u najboljem trenutku razvoja naše zemlje je nešto što je posledica članstva u Evropskoj zajednici i NATO“, istakao je i ministar Bološ.
On je precizirao da se evropska sredstva koja dobija naša zemlja nalaze u infrastrukturi, gde je u poslednje dve decenije izgrađeno skoro 900 kilometara autoputeva i brzih puteva. Istovremeno, preko dva miliona domaćinstava priključeno je na kanalizacionu mrežu.
Prema rečima ministra za investicije i evropske projekte, preko 100.000 kompanija dobilo je grantove za razvoj, hiljade škola i bolnica je renovirano, opremljeno ili prošireno, otvorena su stabilna radna mesta i privučene nove investicije. Ovo je pokrenulo privredu, a godišnji tempo privatnih investicija u privredu se utrostručio 2024. godine, u poređenju sa momentom pristupanja, sa oko 100 milijardi leja (20 milijardi evra) na preko 350 milijardi leja (70 milijardi evra), naveo je Bološ.
On tvrdi da bi, bez evropskog novca, Rumunija bila zaglavljena u beskonačnom ciklusu nerazvijenosti, ostajući zavisna samo od manjkavog nacionalnog budžeta za strateške investicije. „Realnost je jedna: EU je bila i ostala naš pouzdan razvojni partner. „Pripadnošću evropskom bloku, Rumunija je izabrala napredak“, zaključio je Bološ.
