Pad stranih investicija (01.10.2024)
Narodna banka Rumunije objavila je značajno smanjenje za 2023 godinu u odnosu na 2022., direktnih stranih investicija
Dragana Diamandi, 01.10.2024, 10:45
Narodna banka Rumunije objavila je značajno smanjenje za 2023 godinu u odnosu na 2022., direktnih stranih investicija. Njihov neto priliv prošle godine dostigao je skoro 6,75 milijardi evra, što je 36,3% manje u odnosu na rekordnu vrednost zabeleženu u prethodnoj godini.
Prema ekspertima Centralne banke, evolucija je u skladu sa međunarodnim trendom i uglavnom se može pripisati ekonomskim neizvesnostima i geopolitičkim tenzijama, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, što je dovelo strane investitore da zauzmu oprezan pristup.
Njihovo oklevanje je, kažu drugi, pojačano onim što neki nazivaju zaplenom francusko-nemačkog ekonomskog motora Evrope.
Oblasti koje su privukle strani novac u Rumuniju bile su industrija, finansijsko posredovanje, osiguranje i trgovina, a ukupna spoljna sredstva koja je direktno apsorbovala rumunska privreda dostigla su, na kraju 2023. godine, 118 milijardi evra.
Finansijski analitičar Adrian Kodirlasu, potpredsednik CFA Rumunija, napominje da se ovaj trend pada nastavio i 2024. godine sa oko 800 miliona evra manje. Stručnjaci kažu da je to praznina koju bi domaće investicije mogle da popune.
Prema rečima resornog ministra Adrijana Kačua, ukupna vrednost investicija rumunske države, finansiranih ili iz nacionalnih fondova, iz bespovratnih evropskih fondova, ili kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, iznosi 155 milijardi evra – oko polovina bruto domaćeg proizvoda.
Vlada u Bukureštu nedavno je najavila pokretanje paketa strateških programa za razvoj privrede, a najvažniji je nacionalni program podrške velikoj industriji, vredan milijardu evra. Plan uključuje i šemu državne pomoći od 500 miliona evra i fiskalne olakšice za strateške investicije od preko 150 miliona evra u prerađivačkoj industriji.
Korisnik mora direktno da otvori najmanje 250 radnih mesta i da se razvija u regionima sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika ispod nacionalnog proseka. Vlada obećava i dvesta pedeset miliona evra godišnje za kompanije koje ulažu u proizvodnju industrijskih sirovina. Sve ovo, priznaju iz vlade, ne može se postići bez javno-privatnog partnerstva.
Takođe upozoravaju da će Rumunija morati da nastavi da se zadužuje kako bi završila velike projekte koje je započela – autoputeve, bolnice, nove stadione ili sportske hale, renoviranje škola, modernizaciju luke i železnice – ali tvrde da će krediti biti otplaćeni, naravno, putem tkz. ekonomskih ekosistema stvorenim posredstvom investicija.
