88 godišnjica Radija Rumunije(02.11.2016)
. ,, Ovde Radio Bukurešt” su prve reči prvog predsednika radija, fizičara Dragomira Hurmuzeskua. To su 88 godina obeleženi istorijom i političkim i društvenim promenama koje je javni servis radija prešao, 88 godina u kojima je Radio Rumunija podržala rumunsku kulturu i bio je važan faktor u formiranju uređivačkeg identiteta. Radio Rumunija je sada najvažnija medijska uastanova u zemlji, prema broju dnevnih slušalaca koji se opredeljuju za njen program, i preko kampanja u kojima se uključuje i velikim kulturnim projektima koje razvija. Nacionalnim radio stanicama ,,Aktuelnosti’’, ,,Kultura’’, ,, Muzika’’ i ,,Antena sela’’ pridružuju se regionalne I lokalne radio stanice, radio stanice na internetu za decu I omladinu I Radio Rumunija Internacional koja ima emisije na 10 stranih jezika, najime arapski, kineski, engleski, francuski, nemački, italijanski, srpski, španski, ruski I ukrajinski, kojima se dodaju rumunski jezik I cincarski dijalekt. Povodom obeležavanja, Eletra Markoni, kčerka italijanskog naučnika, Guljijerma Markonija prenela je rumunima sledeću poruku:
Valentin Țigău, 02.11.2016, 12:29
,, Prenosim vam najtoplije želje dugog života. Mislite na mog oca koji je otkrio bežični prenos, radio da bi spasio ljudske živote I da bi pomogao svetu da prenosi svuda vesti. Radio znaći istina I sloboda, on slobodno prenosi samo ono što je istinito.”<
><
>
88 godina posle prve emisije, javni servis radija, ali i televizije suočavaju se sa stanjem bez presedana. Jedan zakon kojeg je predložila Socijal Demokratska Stranka-PSD može voditi do ukidanja pretplate za građane i finansiranja dve medijske ustanove iz državnog buđeta. I dok lider socijaldemokrata, Livju Dragnea izjavljuje da javni servis radija i televizije će imati predvidljiv tok, mnogobrojni glasovi iz unutrašnjosti i van ovih medijskih ustanova smatraju da ova promena povećava rizik političkog i izdavačkog podređivanja. Komentarišući ovo stranje premijer Dačijan Čjološ je rekao u utorak da ,, taksa radio nije obična taksa, već doprinos građana da bi slobodno i samostalno bili informisani od strane javnih servisa”. Takođe se podseća da u većini evropskih država, među koje se broje Francuska, Nemačka, Italija ili Velika Britanija, ova pretplata je glavni izvor finansiranja javnih servisa radija i televizije. Zakon o ukidanju radio-televizijske pretplate izglasan je u Parlamentu prošle nedelje u paketu sa još 100 ukinutih taksi i prosleđen je na potpisivanje predsedniku Klausu Johanisu. Neki posmatraći optužuju populistički karakter zakona pre zakonodavnih izbora od decembra, kao i nepostojanje javnih rasprava na temu koja se smatra od nacionalne i strateške važnosti.
