30. godišnjica Rumunske revolucije
Komunistička diktatura u Rumuniji, koju su ustanovile, krajem Drugog Svetskog Rata, okupacione sovjetske trupe, trajala je skoro pola veka i svrgnuta je za samo nedelju dana. Rumunima, koji su bili siti ekstremne strogosti koju je nametnuo režim Nikolaja Čaušeskua, umorni od gladi i nedostatka električne energije i osnovnih sloboda, a podstaknuti padom crvenih diktatura u ostalim istočno-evropskim državama, bila je potrebna samo iskra da bi izašli na ulice. 16. decembra 1989. godine, protest nekolicine podržavaoca reformatskog sveštenika madjarskog porekla Lasla Tekeša, kojeg su tadašnje vlasti želele da premeste iz Temišvara, pretvorio se u pravu pobunu. Hiljade, zatim desetine hiljada temišvaraca svih nacionalnosti pridruživale su se prvim demonstrantima. Državne represivne snage su odmah počele hapšenja ljudi, te zatim su vojska, politička policija režima – Sekuritatea i milicija pucale na demonstrante. Zavodi, fabrike i Univerzitet ušli su u štrajk, radnici i studenti su se pridružili demonstrantima, a vojska se vratila u kasarne. Temišvar je 20. decembra postao prvi rumunski grad oslobodjen od komunizma.
Bogdan Matei, 19.12.2019, 18:17
21. decembra Revolucija se proširila i po drugim velikim gradovima na zapadu i u centru Rumunije, a vrhunac je bio u Bukureštu, gde su bili ogromni protesti koje su komunisti ponovo pokušavali da nasilno guše. 22. decembra, Čaušesku je pobegao helikopterom sa zgrade centralnog komiteta partije, koji je bilo pod opsadom stotina hiljada ljudi. Uhapšen, osudjen po kratkom postupku i streljan 25. decembra, Čaušesku je iza sebe ostavio uništenu i krvavu zemlju. Izmedju 16. i 25. decembra poginulo je preko 1.100 ljudi, većina njih posle čaušeskuovog bekstva.
Tada su žrtve pripisane takozvanim teroristima, lojalnim diktaturi, čiji identitet nije utvrdjen ni dan danas. Vojni tužioci, medjutim, optužuju lice koje je tada smatrano političkim liderom promene režima, bivšeg čaušeskuovog ministra ’70. godina- Jona Ilijeskua i njegove saradnike za kreiranje prave kolektivne terorističke psihoze, koja je imala namenu da legitimiše masakr i ustoličenje novih vlasti.
Prvi slobodni postdecembarski izbori održani su u maju 1990. godine, a Jon Ilijesku je osvojio 85 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora, dok njegova formacija –Front Nacionalnog Spasa- osvojila dve trećine mandata u novoostvarenom parlamentu. Tužioci tvrde, takodje, da je Ilijeskuova grupa sastavljena kao dizidentska grupa sa ciljem svrgavanja bivšeg predsednika Nikolaja Čaušeskua sa vlasti, ali uz zadržavanje Rumunije u uticajnoj zoni Sovjetskog saveza”. Rumunija, koja je danas članica Evropske unije i NATO-a i duboko privržena zapadnim demokratskim vrednostima, najbolji je dokaz da je scenario promoskvskih zaverenika propao.
