2,5% BDP-a za odbranu 7.03.2022
Pogoršanje bezbednosne situacije u istočnoj Evropi, nakon ruske invazije na Ukrajinu, navelo je nekoliko zemalja da preispitaju svoju sposobnost odbrane. Među njima je i Rumunija, koja želi da poveća procenat BDP-a za vojni budžet sa 2% na 2,5%. Takva mera bi mogla već ove nedelje da uđe na raspravu u Parlamentu u Bukureštu.
Eugen Coroianu, 07.03.2022, 12:07
Predsednik Senata Florin Kacu napisao je na svojoj stranici na društvenoj mreži da će ova mera osigurati da svaka naredna vlada izdvaja taj isti iznos.
Povećanje budžeta za odbranu najavio je predsednik Klaus Johanis, nakon sastanka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane. On je istakao da su u aktuelnom bezbednosnom kontekstu potrebne nove konsolidovane akcije Rumunije na najmanje dve dimenzije: povećanje odbrambenog kapaciteta rumunske države i postizanje energetske nezavisnosti, uglavnom kroz razvoj civilne obnovljive i nuklearne energije. Važno je obezbediti bolje uslove za opremljenost naših oružanih snaga, kako bi bili što bolje obučeni i osposobljeni za efikasniji odgovor na operativne potrebe Rumunske vojske i na aktuelne i buduće bezbednosne izazove“, naglasio je šef države.
Ministar odbrane Vasile Danku istakao je da je povećanje odbrambenih kapaciteta Rumunije složen cilj na srednji i dugi rok. Vojska ima strateški dokument, ambiciozan program za najsavremenije naoružavanje vojske, za odbranu, za vrhunsku obuku ljudskih resursa, pripremu teritorije, pripremu stanovništva za odbranu otadžbine.“ 2,5 odsto BDP-a će podržati da se ovi ciljevi ostvare brže nego što smo nameravali, to je veliki plan do 2040. godine, naglasio je Danku.
On je napomenuo da time Rumunija realizuje deo odbrane istočnog krila i time je deo plana zaduživanja NATO-a za zajedničku odbranu. Greše oni koji kažu da nema potrebe za odbranom, da treba da budemo neutralni, a najbolji dokaz je neželjeni, tragični primer Ukrajine u ovom trenutku, upozorio je ministar odbrane.
Ove nedelje se u parlamentu očekuje i paket zakona za nacionalnu bezbednost, koji će po hitnom postupku biti usvojen. Direktor SRI-a (Rumunska obavestajna služba) Eduard Helvig istakao je potrebu da se ubrzaju nacrti zakona za nacionalni sistem odbrane i bezbednosti kako bi se stvorili i unapredili jasni mehanizmi potrebni za upravljanje mogućom krizom. Na kraju, ali ne i najmanje važno, pažnja parlamentaraca biće usmerena i na izmenu Zakona o ofšoru za deblokadu nekih važnih energetskih projekata.
