10. maj u istoriji Rumunije (11.5.2022)
U istoriji Rumuna 10. maj ima trostruki značaj, na ovaj dan obeležavaju se tri značajna datuma: sticanje nezavisnosti od Otomanskog carstva, dolazak Karola de Hoencolerna Sigmaringena u Bukurešt i njegovo krunisanje. Rumunija slavi 10. maja Dan nacionalne nezavisnosti. Rusko-turski rat koji je izbio u aprilu 1877. bio je idealna prilika da zemlja izađe iz formalnog vazalstva Osmanskog carstva. Iako je nezavisnost proglašena u parlamentu, trebalo ju je izboriti i na bojnom polju. Rumunske trupe kojima je komandovao kralj Karol I dale su odlučujući doprinos u rusko-turskom ratu, a sticanje nezavisnosti je bio jedan od najvažnijih trenutaka kraljeve vladavine. Berlinski kongres 1878. potvrdio je apsolutnu nezavisnost od Otomanskog carstva. U poruci upućenoj povodom 10 maja, predsednik Rumunije, Klaus Johanis naveo je da žrtve naših prethodnika predstavljaju temelj razvoja evropske Rumunije. Sada je naša dužnost da podržavamo i branimo vrednosti i principe koje delimo sa našim evroatlantskim partnerima“, rekao je Klaus Johanis. On je podsetio da su procvat kulture, razvoj industrije, saobraćaja i infrastrukture, ali i međunarodni odnosi Rumunije bili neposredan i direktan plod sticanja državne nezavisnosti. Predsednik Rumunije je istakao da je značaj ovog događaja utoliko aktuelniji danas što smo svedoci oživljavanja imperijalističkog mentaliteta u ime kojeg se nezavisna država podvrgava varvarskoj agresiji. Predsednik Johanis je takođe naglasio da su sloboda, pravo naroda da biraju i grade svoju sudbinu, zaštita života i dostojanstva temeljna obeležja demokratske zajednice kojoj pripadamo. Sa svoje strane, premijer Nikolaje Čuka u poruci upućenoj povodom 10. maja navodi da, u ovom komplikovanom periodu, članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji stavlja Rumuniju pod punu zaštitu njene nepovratne proevropske opcije, ojačane transatlantskim partnerstvom. Takođe 10. maja obeležava se Dan kraljevstva, koji je bio nacionalni dan Rumunije od 1866. do 1947. godine, sve do dolaska komunista na vlast. 10. maja počinje 48-godišnja vladavina Karla I od Hoencolerna Sigmaringena. Uz saglasnost francuskog cara Napoleona III i pruskog kralja Vilhelma I, princ Karol je krenuo u Rumuniju i stigao u Bukurešt 10. maja 1866. godine, čime je započela duga vladavina. Takođe 10. maja, ali 1881. godine, parlament je izglasao transformaciju zemlje iz kneževine u kraljevinu, a Karol I postao je prvi kralj Rumunije. Proslavu 10. maja zabranila je, najpre, 1917. godine nemačka okupacija, a zatim i komunistički režim, posle nasilne abdikacije kralja Mihaila 1947. godine.
Leyla Cheamil, 11.05.2022, 14:03
